Оно што је додатно забрињавајуће од самих бодова је оно шта то значи у практици. Само 26 одсто македонских ученика достиже најмањи ниво 2 (два) у читању што значи да је 74 процената испод прага на којем ученик може да препозна главну идеју у тексту умерене дужине, да пронађе  информацију према задатаим критеријумима и да размишља о значењу и форми прочитаног. У ОЕЦД, како преноси скопски портал Плусинфо.мк  тај минимум достиже 69 одсто ученика. Практично, Македонија има готово три пута већи удео ученика испод основног нивоа развијејеног света.

Светски образовни систем у паду

Слика није много боља ни у математици. Само 32% македонских 15-годишњака је достигло најмање ниво 2, насупрот 65% у ОЕЦД. На највишем нивоу 5 и 6 стиже само око 1% македонских ученика, док је просек ОЕЦД 8%. У природним наукама основни праг прелази 36% ученика у Македонији, насупрот 74% у ОЕЦД, а ученици са врхунским резултатима код нас статистички су готово незабележљиви.

Македонскиот проблем постаје видљивији када се резултати поставе у међународни контекст. Светски образовни систем у целини иде надоле. ПИСА 2025 обухватила је око 760.000 ученика из 91 земље и економије, а просечни резултат ОЕЦД пао је на 461 бод у читању, 463 у математици и 482 у природним наукама. Македонија, према томе, заостаје за више од 100 бодова у читању и природним наукама за више од 80 бодова у математици.

Глобални ипак не може бити потпуно оправдање за македонске резултате. Македонија је и у претходном тестирању била дубоко испод просека. У ПИСА 2022 имала је 389 бодова из математике, 359 у читању и 380 у природним наукама. Нови подаци показују нов пад у математици, док читање и природне науке практично стагнирају. ОЕЦД примећује и да је разлика међу најбољима и најслабијим македонским ученицима од 2022. до 2025. године повећана у све три области.

Ко „држи“ светски врх

Разлика са најуспешнијим образовним системина је огромна. На светском врху поново су Сингапур, кинески региони, Тајван, Јапан и Јужна Кореја, а међу европским лидерима је Естонија. У природним наукама више од 85% ученика у кинеским регионима који учествују у ПИСА, Макао, Сингапур, Естонија, Јапан, Тајван и Јужна Кореја достижу бар основни ниво. У Македонији исти праг пролази само 36%. У математици, пак, чак 37% учениика у Сингапуру су на највишем нивоу, 5 и 6, насупрот  само 1% кај нас.

Македонија је слаба и у регионалној конкуренцији. Подаци је смештају иза Словеније, Хрватске, Црне Горе, Србије и Албаније, а испред Косова. То показује да разлика не може да се објасни само богатством држава или предношћу најразвијенијих азијских и западноевропских образовних система.

Ново ПИСА истраживање ипак, носи лоше вести и за многе богатије државе. Шпанија је, на пример, пала на 451 бод у читању, 457 у математици и 477 у природним наукама, што су њени најлошији резултати досада. Ебглеска је један од ретких европских изузетака: њени  ученици су останали релативно стабилни и Уједињено Краљевство се пробило међу  десет најуспешнијих, док је Турска међу ретким земји са значајним побољшањем – плус 16 бодова у читању, 9 у математици и 18 у природним наукама у поређењу са 2022. годином.

Учениците више не читају,  „скенирају“ екране

ОЕЦД део глобалног пада повезује са променама начина на који деца читају и уче. Просечни резултат у читању у свету пао је с врха од  501 бода у 2012. години на 466 бодова у 2025. години. Ученици проводе све више времена пред екранима, читају краће садржине и чешће пребрзо  „скенирају“ текстове уместо пажљиво да их разумеју. У земљама ОЕЦД пријављено је просечно 3,4 часа дневно коришћења дигиталних уређаја за забаву, поред око три часа за образовне циљеве.

Вештачка интелегенција као „сметња“

У истраживање први пут снажно улази и вештачка интелигенција. Готово половина од ученика редовно користи АИ чет-ботове за учење, но ОЕЦД упозорава да пасивно препуштање писању, сумирању и истраживању АИ јесте повезано са слабијим резултатима. Ученици који на тај начин интензивно користе чет-ботове постижу око 20 бодова мање у природним наукама, што је разлика која приближно одговара једној години учење. Проблем, према ОЕЦД, није сама технологија, већ начин њеног коришћења.