9. март 2010.

Синдикалне организације "Просвете" су доставиле Танјугу писмо Ћосића у коме он наводи да сматра да "као најстарији писац 'Просвете'", нема разлога да убеђује председника у националну и културну неопходност да се та кућа спасе од пљачке и од уништења њеног огромног духовног и културног фонда, јединственог на Балкану.

"Постоје реални услови и расположење директора 'Службеног гласника', господина Слободана Гавриловића, да 'Просвету' припоји 'Службеном гласнику' и покрене сав њен запостављени и уништени потенцијал", тврди Ћосић. Наводи да би "обнова 'Просвете' за српску, иначе, смалаксалу књижевност данас била од прворазредног културног значаја, а 'Службени гласник' би обновио не само капитална издања 'Просвете', него би обновио и њену целокупну издавачку делатност из 19. и 20. века, која заслужује да траје и у овом нашем 21. веку".

Ћосић моли председника Тадића да његов апел не разуме као "уску професионалну мотивацију, већ као културни и патриотски чин" на шта га, како наводи, обавезује читава његова биографија.

"Зато Вас молим, да преко Агенције за приватизацију покренете поступак раскидања уговора са ИПС Медијом д. о. о. са одговарајућим правним последицама", пише Ћосић.
У предлогу се наводи да је купородајним уговором купцу пружена могућност отуђења књижаре „Геца Кон“, иако је уредбом Владе Србије трајно заштићена.

По куповини „Просвете“, нови власник није увећао нити одржао број капиталних издања, нашта се уговором обавезао. Такође је покушао да најзначајнија дела југословенског и српског издаваштва, попут Вујаклијиног лексикона, деценијама заштитног знака „Просвете“ присвоји, уметањем имена предузећа ИПС „Медија“.

Нови власник је продао просторије „Просвете“ у Добрачиној улици број 40, где је некада била кућа Геце Кона. Нуди на продају и пети спрат (више од 500 квадрата) у Чика Љубиној улици број 1, где је било седиште „Просвете“.