15. децембар 2017.
И поред свих мјера, па и оних криминалних, најзлочиначкијих, које су предузеле албанске власти да избришу и само име академика, проф. др Каплана Буровића из свијести свог народа појављује се потражња за рехабилитацијом.
Учинили су све да избришу његово име (чак и из свијести његове дјеце !), он је ипак живио и живи не само у свијести своје дјеце, већ и у свијести, па и у срцу албанског народа, који последњих година иступа и јавно, преко медија, са потражњом да се прекине са његовим злостављањем и да се рехабилитира (колико за примјер спомињемо књижевника и дипломату, посланик у Албански парламенат Есат Мyфтари), па и да се прогласи за почасног грађанина (Михал Јано, официр Војне Академије у Тирани).
И његови албански непријатељи су изјавили преко медија да није Академик Буровић изјавио да је Југословен, поријеклом Србин, базирајући се на његову борбу и изузетно значајан допринос за слободу и демократију Албаније, они би га прогласили за Народног Хероја (видите допис Krimet komuniste në Shqipëri, sajt: mjeksia-grup.yforum.biz/t6761p25).
Прије сазнања да није Албанац, већ Србин, ови су га Албанци, мислећи за њега да је Албанац и њихове горе лист, обожавали и прогласили не само за академика, већ и за почасног члана њихове Академије.
Поред фалсификата, која су учиниле албанске власти прије његовог хапшења и, посебно, послије хапшења, док је у злогласном затвору Бурељи издржавао казну од 43 година монструозног затвора, оне су актуелно предузеле фабриковање нових фалсификата. Њима су сатанизирали Академика Буровића, како би тиме покрили своје злочине. Против њега, његове супруге и његове малољетне дјеце, са једне стране, а – са друге стране – да би тако истакле свог кумира Исмаила Кадаре. Да би га опрале од његових злочина у служби криминалца Енвера Хоџе и приказали га као персекутираног, не од Енвера Хоџе (!), већ од Академика Буровића и његових другова (!!!), који су се борили и боре се за слободу и демократију Албаније. Ово је мудрост Неоенвероваца на власти, који се бусају у прса за демократију персекутирајући свакако демократе.
Како смо већ нагласили, нису сви Албанци такви. Напротив, има и од оних који смјело иступају и преко медија у његову одбрану. Тако су они прије годину дана објавили дјело LEKSIKONI I AUTORËVE SHQIPTARË NË ZVICËR (Лексикон албанских аутора у Швајцарској), гдје се нашем Академику посвећују три стране (284-285-286). Уз то објављују и фотографију, штавише и дисидентни сонет ДОЋИ ЋУ!, који је Академик написао у затвор Бурељи, па га из затворске ћелије и објавио, и то у главном органу штампе Савеза књижевника Албаније NËNTORI. Овај примјер је без преседана не само у историји политичких затвора Албаније, већ и Европе, и цијелог свијета. Наравно, сонет је објављен, па му је додјелена и годишња награда тог часописа, све именом једног службеног пјесника.
Аутори овог ЛЕКСИКОНА су Бесим Цамај и Шефгет Дибрани, оба албански емигранти у Швајцарској. Косовац Шефгет Дибрани познаје и лично Академика, па је и прије овог издања иступио у његову одбрану. Предузео је и кораке да му у Приштини објави које дјело, али безуспјешно, јер тамошњи Енверовци су бјеснији на Академика Буровића од Енвероваца Албаније. Ипак и тамо има трезвених Албанаца, који се не боре против научно доказане истине. Има и тамо значајних, па и академских пера, која су устала у његову одбрану.
У Приштини је 2010. године учињено пето (5) издање његовог фамозног романа ИЗДАЈА, које су сами Албанци прогласили за chef-d’oeuvre албанске прозе свих времена. Канађанин др Роберт Елсие, преко својих студија је више пута нагласио да је Академик Буровић родоначелник сериозне умјетничке прозе Космета на албанском језику. Лично Академик Буровић је нагласио да он није ни први, а сигурно неће бити ни последњи од Срба, који су значајно доприн’јели у албанској историји, култури и науци. А доказао нам је то строго научним образложењем да је и сам национални херој Албанаца Скендербег био Србин не само по мајци, већ и по оцу.
Данило Данчетовић
