Уколико сте пропустили промоцију у Јавној соби, ево видеа, како је било...
***
У организацији СПОНЕ - Српског културно информативног центра у Македонији, велики регионални писац Ђорђе Матић представио је свој актуелни роман „Ниоткуда с љубављу“.
Дупке пуна Конференциска сала Јавне собе, громогласни аплауз на крају, потписивање књига, дружење са читаоцима после промоције, били су савршено добар знак дека је догађај успео – Матић је у граду на Вардару представљен како му доликује, врхунски.
На СПОНИНОЈ промоцији о аутору је изврсно говорила македонска професорица Елизабета Шелева, а модератор догађаје био је новинар Иван Бећковић.
Бећковић је у представљању аутора нагласио да је Матић пре свега песник, рођен у Загребу 1970., где је и стасавао, да би затим, почетком грађанског рата у Југославији 30-ак година провео у егзилу у западној Европи, највише у Холандији. Сада живи у Поречу.
Осим актуелног романа „Ниоткуда с љубављу“, у књижевном опусу Матића посебно се издвајају збирке поезије "Други звук" и "Шифрирано, биографија - нове и одабране пјесме", као и есеји о музици "Тајне везе" и збирка огледа о српској култури "Хисторија и савременици".
Важну цртицу у професионалној биографији Матића има и "Лексикон ЈУ митологије", који је уредио и био коаутор, а тренутно је члан редакције загребачког часописа "Просвјета" и сарадник магазина ОКО РТС-а.
Говорећи о делу писца, професорица Шелева је истакла да „Матић припада данашњој актуелној „транснационалној књижевности“, која обухвата низ угледних имена. Матић је транснационални – по свом породичном пореклу и животном и стваралачком путу (мајка му је Италијанка, а сам је одрастао у Хрватској, 30 година живео у иностранству, а данас блиско сарађује са медијима у Србији). По њему блиске књижевне теме и широки културни хоризонти не стају у само једном (књижевном) националном оквиру.“
Из Матићевог романа канонска (или канонизована) усамљеност балканских и регионалних аутора – осуђен/бачен да постоји на маргинама великих (званих) светова књижевности и књижевних средина. Што се тиче те нелагоде или стигме порекло се налази у стиховима песме Блаже Конеског где песник каже: „Така рикаше маката во мене, што сум роден во „смачкано племе“. Та је елегија за немогући „бег од биографије“, по пореклу као проклетство.
Матићев роман сведочи и о амбивалентности према пореклу, као задатом, безупитном аксиому „бегу од биографије“, као доживотном изазову. Стога се приповедач позива на луцидна одређења као што су "погрешно порекло", "пролетерска аристократија", „Некадашњи ЈА“...
„Не подносимо ни себе, а камоли друге“
Ово дело зрачи горким рукописом прогона и (не)припадноста, зачињено бројним луцидним и самоироничним примедбама.
Матића одликује критички изоштрен поглед и слух, што не омогућава удобно љуљање ма колико да је хваљена и „извикана“ колевка... – рекла је између осталог професорица Елизабета Шелева.
Говорећи о свом делу, песмама, прозаистици, критици... Матић је, откривајући како су настали неке приче, песме и текстови, објаснио публици због чека себе пре свега сматра песником, зашто се одрекао два текста које је написао у каријери, шта за њега представља књижевни изазов, колико су музика и литература утицале у стварању његове личности...
СПОНИНА промоција Ђорђа Матића у Скопљу била је прво представљање овог даровитог аутора у Македонији, и његов први долазак у Скопље, града кога је одувек волео, сањао, дивио му се... – кроз музику Леб и сол-а, бројне писце и песнике које је читао.
Између осталог, на факултету је научио македонски, па му језик није стран. Труди се да говори на мѕкедонском, али одлично све разуме.
Својим читаоцима је обећао да ће ово дружење свакако бити настављено...
