- Свирање чембала је моја ужа специјалност, самим тим што се овај инструмент свирао у то златно доба, од почетка 17. до 18 века, до француске револуције. Из политичких разлога тада постаје неподобан, а уметност стиче нове стилске потребе, па се и репертоар мења и бива усмерен на тај период, све то постаје видљиво и у литератури која припада том добу, добу оргуља. Свирамо на копијама историјских инструмената. Избор програма за концерт у Прилепу је 17. век, мени најдражи и најинспиративнији период, специјалног израза и потенцијала који чембало може да да, период који приказује сву његову лепоту. Посебну емотивну везу и разумевање осећам и са композиторима који су заступљени, са стилом музичког осликавања у речи, музичке ретортике, симбола који се нон стоп смењују, каже готово у једном даху, Јована Топалов у разговору за Слово, приликом гостовања у Прилепу, маја 2026.

Додаје да је њен циљ да прати композиторе и сагледава колико су се тумачења померила, и колико је и сама у међувремену сазрела и колико тога може новога да уочи са новим сазнањима.

Јована Топалов је веома посвећена уметница која је 2017. пријавила докторски уметнички пројекат под називом: „Наративни потенијал чембала: елементи импровизације  и музичка реторика у интерпртеацији програмских алеманди и ламентација Јохана Јакоба Фробергера”.

- Наравно да научна подлога има великог значаја, али верујем да слушалац свакако може да доживи све те емоције, тај свет осликан кроз ноте, да доживи преображај; и то је оно што ме инспирише, да будем са публиком, да их упознам са тим што ће слушати, да их убедим да је то другачији приступ од онога чиме смо иначе окружени. То је нарација кроз музику, додаје Топалов.

Уз захвалност за интересовање и разговор, објашњава нам да је литература којом располажете у великој мери везана за то где се налазите.

- Генерално, на глобалном нивоу озбиљна и опсежна истраживања обухватају 70-те године прошлог века, и ту су примарни извори и тумачења, преводи на више језика, али је земља водиља свакако Америка, само зато што највише улажу средства у ту врсту истраживања. На српском језику је скроман обим извора, срећом, солидно говорим енглески, па лако читам те материјале. 

Из биографије

Јована Топалов је чембалисткиња из Београда. Звање дипломираног музичког извођача стекла је на одсецима за чембало и клавир на Факултету музичке уметности у Београду, након чега је завршила мастер студије у области ране музике и чембала на UIUC, School of Music (САД). Докторске академске студије на ФМУ у Београду успешно је заокружила 2018. године, одбраном докторског уметничког пројекта под називом Наративни потенцијал чембала: Елементи импровизације и музичка реторика у интерпретацији алеманди са програмским називима и ламентацијама Јохана Јакоба Фробергера.

Учествовала је на великом броју специјализованих курсева и фестивала, захваљујући којима учи и стиче уметничка искуства кроз сарадњу са водећим музичарима барокне музичке сцене, попут Жорија Виникура, Сигберта Рампеа, Давита Моронија, Блондин Рану, Фредерика Хасa, Рубена Дубровског, Алине Зилберајх и других. Више година је била стипендиста Аустријске барокне академије, у оквиру које јој је 2011. године додељена награда Special Award for Excellence.

Активно наступа као солиста и басо континуо сарадник (МЦЦГ, СО РТС, SAXperience). Стални је члан ансамбла Београдски барок, сачињеног од музичара који се баве историјски информисаном праксом музике 17. и 18. века, свирајући на копијама инструмената из тог периода. Јована Топалов је председник и један од оснивача удружења грађана Београдски барок, које за циљ има промовисање високих уметничких вредности музичке и сценске уметности, са посебним акцентом на музику седамнаестог и осамнаестог века. Од 2022. године предаје чембало и заједничко музицирање на Одсеку за рану музику у МШ Јосип Славенски у Београду.

Милутин Станчић