10. децембар 2012.

Присутво и учешће у покушају групе вандала ноћног рушења новопостављене скулптуре цара Душана на мосту цивлизације на Вардару у Скопљу, са тродневномг задршком, у јеку потраге МУП-а Македоније за починиоцима тог насилног акта, признали су високи функционери владајуће албанске Демократске уније интеграција (ДУИ), посланик у македонском парламенту Ермира Мехмети и градоначелник скопске општине Чаир, Изет Меџити.

- Били смо присутни у ноћи када је било покушаја рушења споменика цару Душану. Ми то не демантујемо. Овде смо и не кријемо се. Но, очекујемо прво да се открије ко је наручио и поставио споменик, а потом ћемо изнети наш став, изјавио је Меџити.

У вандалском атаку на, тада незаштићен, кип цара Душана, у ноћи између петка и суботе, група од 20-так албанских вандала, оштетила је мермерни постамент и избила из руку средњевековног владара жезло и крст.

Према најавама из руководства ДУИ, Аљија Ахметија, која заједно са ВМРО-ДПМНЕ, лидера и премијера Николе Груевског предводи велику владајућу коалицију у Македонији, очекује се  анализа централног председништва, догађаја везаних за подизање споменика цару Душану у Скопљу, уз иницирање расправе о тој теми и на седници Владе у среду.

Меџити је одбио да одговори да ли је његово и присуство високих фукционера ДУИ, (министра економије Ваљона Сарачинија, посланика те странке у македонском парламенту Ермире Мехмети, шефа кабинета лидера странке Ахметија, Артана Грубија и челника општинске организације Чаир, Бећира Асанија који је директно учествовао у демолирању кипа), била страначка директива.

Нема међутим, објашњења, зашто Ермира Мехмети, која је председник скупштинске комисије за међуетничке односе, поводом ове тема, не заказује седницу тог парламентарног тела. А прва информација о покушају рушења споменика цару Душану, како прецизира скопски провладин «Дневник»,  емитована је преко видеоматеријала телевизије Алсат М“, објављен на званичној фејсбук-страници општинског огранка ДУИ Чаир у Скопљу.

Из МУП-а Македоније је поновљено да се, у процесу расветљавања случаја и идентификације актера, интензивно трага за починиоцима ноћног покушаја рушења споменика цару Душану. У делу скопских медија се подсећа да је „иста екипа функционера ДУИ“, 2011. „била у првим редовима“, када се такође ноћу, рушила конструкција музеј-цркве на тврђави Kале у Скопљу...

У реакцији ВМРО-ДПМНЕ, се наводи да чин оштећења споменика јесте – вандализам и сви који су у том вандалском чину учествовали «треба да сносе своју одговорност». Додаје се да «институције треба да поступе сагласно закону којим је дефинисано ово питање».

Наметање дебате око процедуре постављања не сме да буде алиби и оправдање за било какво насиље, или вандализам и да скрива нечије неодговорно и нецивилизовано понашање, сматра македонска владајућа странка.

Из руководства ВМРО-ДПМНЕ се сматра да је дужно поштовање обележја свих етничких заједница, јер, како се упозорава, вандалско поступање према једнима повући ће вандализам према другима.

Но, и после овог реговања нема званичних потврда ни ко је подигао споменик цару Дузшану, ни ко је идентификован као нападач на скулптуру.

Напади на цара Душана без основа

У рекацијама дела невладиних организација у Скопљу се указује да сва тајновитост око подизања и напада на кип цара Душана крије опасну политичку манипулацију масама.

Историчар Бобан Петровски, шеф Kатедре за историју скопског Филозофског факултета, за скопски „Дневник“, истиче да су неосноване тврдње да је цар Душан био сурови владар, посебно према Албанцима.

 - Нема изворних података о томе. Једна од његових главних амбиција била је да тада зауме Kонстантинопољ и због тога му је било важно да има мирну позадину. Да се није понашао као неки тиранин на овим просторима показује и то да је манастирима давао велике привилегије. На пример, три-четири пута такве привилегије су даване манастиру Трескавац код Прилепа, чији је био ктитор, затим манастиру Пресвете Богородице код Тетова, наводи Петровски, додајући да је у периоду Душановог ступања на престо трећина данашње „албанске територије“ већ била покривена владавином његовог оца краља Милутина.

Освајање осталих делова, додаје професор, није било тешко и сурово, потврђујући да није наишао на записе да је цар Душан био посебно суров владар. „Уопште није тачно ни то да је покршатавао католике. Напротив, и њима је давао одређене привилегије. Ова што се сада дешава јесте чиста политизација“, оценио је Петровски.

Александар Атанасовски професор византологије на истој катедри тог факултета сматра да је атаковање на кип цара Душана потпуно неосновано, јер у 14. веку, није било Албанаца на територији данашње Македоније.

- Тврње да је српски цар Душан вршио масакре над Албанцима на територији денешње Републике Македоније су неоснована јер њих овде није било у периоду 14. века. Односно, они нису били стално насељени на овим просторима. Ако их је и било то су били номади и сточари који су на македонску територију упадали са својим стадима. У једнојн од одредби његовог Законика се предвиђа да „Власи и Арбанаси који ће као сточари доћи на имања да плате глобу“, навео је Атанасовски.

Марко Краљевић подобан

На пешачком мосту цивилизације преко Вардара у Скопљу, поред кипа, за Албанце, непожељног цара Душана, постављено је још 30-так скулптура међу којима су и оне, очито подобних Марка Краљевића,  Вукашина и Угљеше Мрњавчевића.

Ту су и кипови Пајонске свештенице, митског краља Карана, Пердикла, Светог Гаврила Лесновског, Гаврила Радомана, Ивана Владислава, Светог Прохора Пчињског, Петра Дељана...

Сви споменици како се објашњава, представљају епохе из којих пронађени археолошки предмети и културно наслеђе на простору данашње Македоније.