16. март 2016.

Александар Михаловић, првак драме и уметнички директор Народног позоришта из Ниша, (после представе Где је нестао Хармс у Македонском народном театру у Скопљу, коју је одушевљена публика салвама аплауза наградила), у разговору за Спону открива детаље и актуелну поруку дела и лика Хармса.

Михаиловић је са задовољством потврдио извесност успостављања ближег културног прожимања на релацији Ниш-Скопље у наредном периоду. Конкретно, ту је пре свега могућност пројектног учешћа Народног позоришта из Ниша, преко Споне са Дирекцијом за културу града Скопља на предстојећем Скопском лету.
- Представа обухвата период октобарске и постоктобарске револуције до Другог светског рата у совјетском комунизму.

Колико је и како актуелно играти у данашње време овај текст и колико се подударта са данашњим да ли се уопште излази из оквира сцене и свакодневног живота?

- Сви ми на територији бивше Југославије и уопште на Балакану живимо неки парадокс. Ја сам из генерација која је 80-тих год проживела и расла са Хармсом. Мени је био занимљив тај дечји приступ Хармса, од пре пар година смо дошли до идеје да затворимо круг у том рингишпилу, па смо апсолутно дошли до Хармса. Ангелчо Илијевски је врло млад и паметан, талентован редитељ.

Ми смо хтели да тај парадокс дочара неко ко не живи у Србији. Јер би тај који живи у Србији можда калкулисао. Можда би мало ублажио причу. Сва оставштина Хармса и литература оставља простор за мудру и целовиту критику данашњег друштва и времена. Створен је један нов аутентичан текст. Мила Машовић је радила адаптацију текста, практично је написала нови текст, састављен из три линије.

И биографска линија која прати сам лик Хармса. Он и јесте главна карика која повезује остале линије. Обухвата и саслушања, где се доловљава његов сукоб са влашћу, и састоји се и од његових прича, ти ликови које га у том тренутку окружују, и на неки начин они месе његов живот у побуни ка слободној мисли и слободном говору. Сваког слободног човека и уметника, од науке, пера и знања, долази у сукоб са влашћу и системом. Тако и Хармс, путујући кроз тај свој живот не праштајаћи парадокс и мањкавости система и осионост власти, на крају наравно као и сваки појединац - страда.

То је једна прича која на жалост, врло, врло тачна актуелна, и не видим крај. То је прича о слободном човеку који је у сукобу са системом, спреман чак да положи и свој живот, нешто што прати цивилизацију одвајкада. Али, то нам не даје за право да ћутимо, и да затварамо очи пред свим тим. Свакако, да је важна и нужна у сваком времену. Постоје филтери за неко време које нас је снашло да су управо ти и такви људи. Зато мислим да завређују пажњу и да имају места у репертоарима наших позортишта.
Колико је важно публика која прати упопзната са драмским текстом комада и колико је битно да то знају пре или после одгледаног комада?

- Још у првом контакту са редитељом Ангелчо Илијевски отворили смо управо то питање. Нисам заговорник оног елитистичког театра. Театар који је посвећен и обраћа се само неком трусту мозгова који има тапију на знање и спознање овога света. Ја сам за то да и они који први пут и упознају Хармса сазнају да је такав човек постојао и да је све ово радио. И да и они могу да нађу веома корисне и важне ствари у овој представи, а свакако и они који о Хармсу више знају и имају шта ново или пак у другачијем руху онако обједињено из његових дела да виде и погледају како он звучи данас. То је заправо кључ овог комада. Управо те три линије су нам дале могућност да је пратимо. Како једну биографску тако и све ово друго што је суштина њега самог, закључио је Михаиловић.