18. новембар 2017. 

Шта ми ти ту причаш о Титу? Јеси ли ти то плакао у 3,15 када се Тито одвезао у легенду? И зашто си ти то купио саксију са цвећем, а не лепо букет, јеси ли ти то мислио да је бациш на црни мерцедес у пролазу, с руком која маше са прозора?

Немој ти то мени исмејавати Тита. Тито је То и после Тита.

А шта ти је то То? Тото је глумац. Као Фернандел. А Тито је био продуцент.

Јел би могао да куцнеш Тита по рамену да би продужио валцер са Јованком?

Јов је био Тита, вукао је бригу за овај народ. Титан је био Тита, а око њега пигмејци.

Љуби Тито љубичицу белу, на раздељку међ грудима белим. А Лукс лаје ли, лаје… Или то беше Рекс, или Шарко…

Није могла свака шуша бити Тити кагемуша. У маршал униформи Тити лепотон, бедна му копија и онај скаут Бартон.

Зар ти то мени кажеш? Па знам ти ја то.

Ма шта ти то знаш? Тоти је фудбалер. Као Роналдо. Тито је био селеkтор.

Тито гледа Травијату. Око њега буљук пионира, омладинаца. И тако даље, тако даље… И запеваше сви, заједно са Бакочевићком, Гертрудом и осталима:

Пијмо, нек чаша се блиста у руци,

Увек се нађе Тита у муци.

Брижан Он је отац, а ми деца тако мала,

За сваку добру ријеч од свег ти срца хвала.

Тито је био Тотем Тато. Пуно племена и семена. Рачунали смо на Тита, а он нас је рачунао, па каже: – Хиљаду голих вамо, хиљаду обучених тамо, сто на поток, сто на оток.

Скопље 63. Земља се тресе, Тито чврсто гази по Каменом мосту. До њега Хрушчов, пљешће рукама, у рукама ципеле. Али некако тихо. С друге стране, Нехру и Насер. Нешто шапућу. Притисле их обавезе, дужности, страх од новог земљотреса. Само Тито, о колико О добро пристаје његовој целовитости, корача гласно. И говори, гласно. Глас громак, очи му севају: – Нећемо дозволити, другови и другарице, да другове и другарице оставимо на цједилу! И тако даље, и тако даље…

Титов је био космонаут. Као Гагарин. Тито је био космосполит.

То мајсторе! То Тито!

(С македонског превео аутор)