Амбасадор БиХ у Сјеверној Македонији Драган Јаћимовић залаже се и интензивно ради на успостављању директне авионске линије на релацији Сарајево-Скопље или Бањалука-Скопље, истичући да би то било од изузетног значаја за јачање привредне сарадње двије земље и туризма, гдје постоји огроман потенцијал за напредовање

- На томе ћу инсистирати и даље и радићемо на што бољем повезивању двије земље - рекао је Јаћимовић у интервјуу Срни.

Јаћимовић, који је по други пуд именован на ову функцију, истакао је да му то омогућава да заврши пројекте који су започети у прошлом мандату, а истовремено показује да је препознат и цијењен његов рад као амбасадора.

Он је навео да су у протекле три године реализоване бројне активности, као и посјете високих званичника из БиХ, посјете школама, клиникама и породицама са више дјеце у селима у Сјеверној Македонији, којима је Амбасада уручила пригодне поклоне.

- У мају ове године потписана су два веома значајна споразума између БиХ и Сјеверне Македоније, а то су Споразум о сарадњи у области туризма и Споразум о економској сарадњи. У оквиру наведених споразума двије стране ће размјењивати статистичке податке, информације, материјале и публикације промотивног карактера, сарађивати на усклађивању одговарајућих планова и других активности - рекао је Јаћимовић.

Он је напоменуо да је потписан и Меморандум о разумијевању између Управе за индиректно опорезивање БиХ и Министарства финансија - Управе за јавне приходе Сјеверне Македоније.

Јаћимовић је као значајно истакао и признања Савеза привредних комора Сјеверне Македоније за успјешну сарадњу.

- Признање је додијељено за свеобухватну подршку у сфери интернационализације пословања двије земље, особама које су својим залагањем и контактима активно учествовале у бројним значајним пројектима - рекао је Јаћимовић.

Он је као конкретан примјер навео реализацију учешћа македонских компанија на најзначајнијој пољопривредној манифестацији у БиХ, Међународном сајму "Интерагро 2022" када је први пут Сјеверна Македонија била партнер у организацији сајма, на којем су представљени стратешки интереси за сарадњу двије земље у сектору туризма, као и сфери металске, дрвне, прехрамбене и текстилне индустрије.

Јаћимовић је истакао да су односи између БиХ и Сјеверне Македоније веома добри и пријатељски, те да нема отворених питања.

Он је навео да БиХ и Сјеверна Македонија имају остварену сарадњу на разним пољима, али да је битно да се ради на унапређењу економске сарадње и на промоцији туризма у обје земље.

- Значајно је сагледати и ниво спољнотрговинске размјене двије земље, а према доступним подацима у Спољнотрговинској комори БиХ у прошлој години извоз из БиХ у Сјеверну Македонију је износио 202.311.747 КМ /око 103.000.000 евра/, док је увоз из Сјеверне Македоније износио 204.985.655 КМ /око 104.000.000 евра/. За првих пет мјесеци ове године, извоз из БиХ у Сјеверну Македонију износио је 74.905.103 КМ /око 38.300.000 евра/, док је увоз износио 85.470.683 КМ /око 43.700.000 евра/ - истакао је Јаћимовић.

Што се тиче регионалног повезивања у оквиру иницијативе "Отворени Балкан", Јаћимовић је истакао да имајући у виду тренутна дешавања у свијету, ниједна земља, па ни цијели регион не могу сами издржати посљедице двије узастопне велике кризе - пандемију коронавируса и кризу у Украјини.

- Цијели регион оптерећен је тешким насљеђем геополитичке прошлости, а сада је на посебном тесту издржљивости и због нових растућих изазова. Комплетан регион Балкана има велики потенцијал, макроекономску стабилност и добру радну снагу, те представља врло погодно тло за инвеститоре из цијелог свијета. Привредницима и инвеститорима су потребни сигурни и предвидиви услови за пословање и управо због тога у интересу је БиХ да настави да гради добре односе са свим земљама окружења - оцијенио је Јаћимовић.

Према његовим ријечима, посебно је у интересу БиХ да буде дио великих пројеката и иницијатива, јер се на тај начин, како каже, повећава видљивост на тржишту, пословни рејтинг и безбједност пословања.

Јаћимовић је навео да су за развој од кључне важности три области - саобраћајно повезивање, односно развој жељезничке и путне инфраструктуре, енергетска стабилност и диверзификација извора снабдијевања и сарадња у области заштите животне средине.

- Управо све наведено чини основ иницијативе "Отворени Балкан" којој су се придружили Србија, Сјеверна Македонија и Албанија и која је формално почела са примјеном 1. јануара прошле године. Бројне су предности чланства у "Отвореном Балкану", посебно имајући у виду да иницијативу подржавају и представници ЕУ и САД. Чланством у иницијативи добија се боља повезаност држава, сарадња на свим нивоима, значајно унапређење живота грађана и боља сарадња у борби против организованог криминала и одговора на елементарне непогоде - истакао је Јаћимовић.

Он је подсјетио да је БиХ у децембру прошле године добила статус кандидата за чланство у ЕУ, а да је исти статус Сјеверна Македонија добила још 2005. године.

- Свједоци смо да је пут према пуноправном чланству у ЕУ веома дуг и пун препрека. На примјеру Сјеверне Македоније се најбоље виде све препреке и шта једна земља треба да учини да би испунила све услове које захтијева Брисел, од промјене имена па на даље. Свједоци смо све више у посљедње вријеме, да испуњавање постављених услова некад не доноси корак напријед ка ЕУ, јер подршка Брисела, односно политика проширења увијек диктира неке нове услове и чини се да томе никад нема краја - рекао је Јаћимовић.

Осврћући се на сарадњу са бившим министром иностраних послова у Савјету министара Бисером Турковић, Јаћимовић је истакао да она није ни постојала, те да је једини контакт имао на крају њеног мандата, приликом прве и једине посјете Сјеверној Македонији.

- Када је у питању тренутна сарадња са министром /Елмедином/ Конаковићем, морам напоменути да је први мјесец свог мандата дошао у службену посјету Сјеверној Македонији, што је већ својеврсни показатељ да жели да се односи унаприједе и побољшају. Министру Конаковићу сам скренуо пажњу на односе какви су били за вријеме прошлог мандата и искрено се надам да ће се они поправити и да ћемо у наредном периоду остварити још бољу комуникацију. Надам се да ће Конаковић успјети поправити генерално односе између сједишта и дипломатско-конзуларних представништава, те јако лоше међуљудске односе у Министарству иностраних послова - навео је Јаћимовић.

Он је додао да у Сјеверној Македонији не живи много држављана БиХ, тако да Амбасада БиХ у Скопљу нема много захтјева конзуларне природе.

Према његовим ријечима, обично се обраћају са захтјевима за издавање путних листова, прибављање разних извода из матичних књига, издавање спроводница за пренос посмртних остатака, разне овјере пуномоћи, изјава и слично.

- Оно што представља највећи дио конзуларних послова Амбасаде БиХ у Скопљу је издавање виза за носиоце путних исправа /самопроглашеног/ Косова и Амбасада у просјеку издаје између 800 и 1.000 виза годишње - рекао је Јаћимовић.

Радио Телевизија Републике Српске