Издавачки центар „Антолог” из Скопља најавио је излазак најновије књиге поезије Риста Лазарова „Срце у мозгу”.

Наводећи библијску реченицу да је „Мисао о људском срцу зла“ као мото свог поговора Лазаровој књизи, Лидија Капушевска Дракулевска напомиње да у сенци садашњег човека, он као да постаје све мање емотиван, а све више неразумно (ирационално) биће. И само ако се у човека проникну срце и разум, може се постићи равнотежа у животу и свету. Ово је стожер око кога гравитирају стихови из најновије Лазаровљеве књиге.

Први сусрет са овом песничком књигом збуњује већ сам необичан наслов (у ствари, као и претходни под називом „Чинук“). Срце у мозгу – да ли песник можда жели да изрази парадокс и апсурд нашег времена избором ове наизглед парадоксалне синтагме (спој емотивности и интелекта)?

А зашто се „вође“ (како се зову данашњи политички моћници) „препознају/ по срцима угњезденим у њиховим главама“ – како ће иронично рећи лирски субјект у истоименој уводној песми? Да ли су свесни глупости и лудила које стварају? Или су вођени емоцијама (и негативним, попут мржње, љутње), уместо да се рационално суочавају са изазовима? Ипак, избор наслова песничке збирке „Срце у мозгу” је успешно песничко средство које провоцира истицањем везе између емоције и сазнања.

Где је излаз? У малим људским радостима – каже песник у лично обојеној, интимној и помало меланхоличној песми „Никаквост.“ (слична атмосфера прожима и веома дирљива песма „Срео сам у Прагу једну Светлану“).

„Никаквост“ при сваком „добри јутро, добар дан, после вечерњег виртуелног сусрета са унуком у страној земљи (преко мобилног телефона), претвара се у „врсту“ сна и траје „до првог доброг јутра“.

Ова топла људска прича која значи живот је нада која се крије у књижици „Срце у мозгу“ Риста Лазарова. За разлику од Пандорине кутије, ова кутија чека да буде отворена. Треба вам само "срце у мозгу" - поругују из „Антолога“