06. јул 2010.

Удружење жена Српкиња као невладина, непрофитна и непартијска организација упућује апел за помоћ социјално угроженој породици пок. Јордана Стевановића из Скопља.
Невоље и несреће породице Стевановић су познате широј јавности па ћемо овом приликом само у неколико речи подсетити на страдања ових људи.
Наиме, породица Стевановић је почетком 1999. године избачена из свог стана пошто је Јорданов отац, иначе тежак алкохоличар, продао тај породични стан чија половина је припадала Јордановој мајци Ратки (1936). Купци су успели да га уведу у катастарске књиге и Јордан је са мајком, супругом и децом избачен у јануару те 1999. године. Читаву ту годину провели су испред зграде у шатору који су добили од Црвеног крста. У то време Јордан (1969) водоинсталатер по занимању и Данијела Стојановска Стевановић (1976) данас мајка осморо деце остали су на улици без игде ичега.
Породица је судски повратила половину стана али никада није успела да је наплати и до 2008. године прошла је читаву голготу живећи по магацинима и гаражама, без струје и воде и најнеопходнијих средстава за живот. Ни Јордан ни Данијела никада нису имали сталан посао, а пензија Јорданове мајке Ратке биле је недовољна, док им је од 2003. укинута и социјална помоћ.
Мало радости овим људима донео је тај социјални стан који су 2008. добили од Владе Републике Македоније на лично ангажовање премијера Николе Грујевског. Одахнули су јер су били на сувом и топлом иако и даље гладни.
Једино чега је увек било у изобиљу у овој породици су деца. Осморо их је. Најстарији Никола има 17 година и иде у занатску школу, затим сестре Анђела (1994) и Христина (1997), па Радица (1999) која је рођена у шатору исте године када је почело њихово страдање. Марија (2003), Матеја (2005) и Николина (2006) су млађа деца а прошле (2009) рођен је Марко. Од укупног броја деце петоро се школује.
Овог пролећа, тачније 28. априла 2010. изненада је од инфаркта умро отац и хранилац породице Јордан Стевановић. Породица је од тада у потпуном хаосу. Неколико активисткиња нашег Удружења посетило је ову породицу и закључило да је неопходна најхитнија помоћ пре свега у храни, средствима за хигијену и новцу. Удружење је ангажовало и лекара да прегледа децу и мајку. Установљено је (на основу документације) да је најстарији син Никола претрпео психичку трауму јер му је отац умро на рукама, и сада је под седативима.
Мајка Данијела је такође у врло лошем здравственом стању. Поред психичких тегоба њој је откривена болест на материци за коју су потребне две хитне операције.
Удружење жена Српкиња се овом приликом обраћа свим нашим грађанима, привредницима, институцијама и свима онима који желе да помогну да то учине што пре.
Удружење жена Српкиња у Р. Македонији
Зорка Масин