24. мај 2010.

У старом Скопљу постојало је само једанаест апотека, а имали су посебан распоред радног времена пише скопски дневни лист „Вест“.

Од првог маја до тринаестог септембра 1934. године, апотеке су радиле од 7 ујутру до 13 часова и послеподне и од 15 до 20 часова увече. Апотеке су радиле двократно, осим уторком када су радиле све градске апотеке. Постојала је и дежурна апотекарска служба која је радила 24 сата, а за време празника важио је посебан распоред.

Рад апотека је био под строгом контролом Апотекарске коморе и Министарства социјалне политике. Апотекарска комора је водила специјалну политику о народном здрављу. Веома строго је било кажњавано недозвољено трговање са лековима и незаконито продавање вештачких заслађивача од стране апотекара, јер је велики број произвођача безалкохолних пића куповало сахарин без лекарског рецепта.

Једна од најпознатијух апотека у старом Скопљу је била апотека „Нада“, у власништву доктора Крста Ставрића у Маџир махали. То је била прва апотека у Скопљу, међутим, њен значај је посебан због тога што се власник, осим куповином лекова, бавио се и њиховом производњом. Апотека „Нада“ је била смештена у кући доктора Ставрића. У подруму апотеке чували су се запаљиви материјали, а у горњем делу је била галерија за спремање лекова. Цела породица је била ангажована на скупљању лековитих биља. Скупљене траве су раздвајане по врстама како не би попримили мирис других трава. Осим у скупљању лековитих биљки, породица је и паковала и припремала лекове у домаћим условима.

Прашак „цефалин“ који је био веома тражен лек против главобоље, био је пакован у специјалним пакетићима од папира. Познати лек ове апотеке био је „миклошевски“, а име је добио по комшији Русину који га је много користио.

Сиромашним грађанима и сељацима доктор Ставрић је давао лекове без пара.