21. септембар 2011.

Своје изузетно културно наслеђе село Бањане потврђује чињеницом да у свом атару има чак пет средњовековних манастира.

Његови млади житељи одлучни су да остану на вековним огњиштима, сачувају своју традицуију и побољшају услове живота

Село Бањане једно од најстаријих насеља у скопском региону налази се на обронцима северозападног дела планине Скопске Црне Горе на око 12 километара од Скопља.

На основу података Завода за статистику РM, на последњем попису из 2002. године у Бањану је било 597 становника, а већи део је припадао српском етничком корпусу.

Прве писане изворе о Бањану налазимо у даровницама и повељама српског краља Милутина с почетка 14. Века па се с правом се рећи да се ради о изузетном месту с дугом традицијом и непроцењивом културолошком вредношћу.

Гостопримство, срдачност и духовитост красе становнике овога села. Њихов топао пријем још једном је посведочио да су позитивно расположени и да разумеју значај истраживачког подухвата студената групе за српски језик Филолошког факултета Блаже Конески као и уредништва часописа Слово који желе да пишу о њиховом завичају.

Угостили смо краља Александра

Војислав Н. Ковачевић је ведар, оштроуман али пре свега човек великог животног искуства. Његове комшије су закључиле да је мудар и добро информисан те да ће бити корисно да буде први саговорник. Иако је у осамдесет петој години живота, још увек је у пуној снази  мудар и обавља све кућне послове, обрађује земљу, па чак налази и довољно слободног времена да одржава сеоску цркву посвећену Св. Ђорђу, саграђену почетком 15. века.

–Поред сеоске цркве посвећене св. Ђорђу, село Бањане у свом атару има чак пет манастира а то су: манастир посвећен Вазнесењу Господњем, те манастирима Свети Илија, Света Богородица, Свети Јован и Свето Благовештење.

Бањане, а и читава Скопска Црна Гора има изузетно велики број цркава и манастира, као ретко који други регион“ –  скреће пажњу деда Војислав.

На питање како се данас живи у селу, а како се раније живело старина отресито одговара: –Раније је било много теже, тешко се долазило до пара, људи су се мучили да би зарадили за кору хлеба, тешко је било стићи до града, путеви су били лоши, није било аутобуског превоза, аутомобили су били реткост, а о телефонима да и не говоримо. Ипак, било је много другачије кад су у питању међуљудски односи. Упркос тешким животним условима људи су били веселији, дружили се и помагали једни дугима много више него данас. Обавезно су се окупљали на народним саборима и весељима, кад год је био неки велики празник. Данас је много другачије. Сада имамо све неопходне услове за нормалан живот, и ни по чему се не разликујемо од било ког градског насеља. Имамо добру путну инфраструктуру, одличну електрификацију, телефонске линије и интернет мрежу, скоро свака породица има минимум један аутомобил, ту је и аутобуска линија број 71, која Бањане повезује са Скопљем. А опет, људи су некако отуђени, изгубило се оно поштовање које је раније постојало, сви су окренути себи, нема више саборовања и народних весеља као некада. Млади су окренути другачијем животу, излазе у кафиће и дискотеке касно увече, а враћају се кући рано ујутру, тако да често нису у стању да нормално функционишу и обављају неопходне послове, овде на селу.“

Кућа Војислава Н. Ковачевића одувек је била уважавана и поштована, не само у селу већ и околини. То потврђује и чињеница да су Ковачевићи имали прилику да угосте и самог краља Александра І Карађорђевића, приликом његовог обиласка Бањана и региона Скопске Црне Горе.

–Када је Краљ посећивао овај крај двадесетих година прошлог века, ја сам био дечак,а мој деда Јордан је тада био председник општине Свети Никита, која је у то време, осим Бањана, обухватала и друга места, као што су: Горњане, Чучер, Глуво, Бразда... То је било једно од најупечатљивијих сећања из мог раног детињства...Видео сам краља и краљевску свиту у непосредној близини. Изгледао ми величанствено, строго али и достојанствено и приступачно.

Рецепти наших бака преносе се са колена на колено

У кући Трајанке Ангеловске, рођене Жежовић, коју смо затекли у друштву њених унука Кате и Алекснадре, сазнали смо нешто више о традиционалном животу жена у овом крају, као и да су пољпоривреда и сточарство главна преокупација већег дела становништва.

–Знате како је на селу, посла има на претек. Ја сам посвећена кући и унуцима, обрађивању баште и свему што иде уз то. Иначе, овде производимо паприку, парадајз, црни и бели лук, кромпир, грашак – за домаће потребе и за пијацу. Што се стоке тиче, у селу се гаје свиње, краве, козе, чува се и живина, а неке породице  држе  и коње, и магарце.

Бака Трајанка каже да се у селу данас веома лепо живи. Младе жене и девојке нису толико ангажоване и не муче се као раније, кад се све ручно радило и ткало, прало на реци и пешице ишло до града.

–И поред толико модерних ствари које су ушле у наш живот, поготову око исхране, ми смо овде остали на домаћем хлебу. То је због тога што свака породица има своје брашно, а и људи се никада нису одвикавали од домаћег хлеба и традиционалног јела.  Наравно, и овде баке и мајке све своје важне кулинарске тајне генерацијама преносе својим унукама и ћеркама, па су ретке оне које у животу не науче да месе хлеб, суку баницу, или наш традиционални црногорски специјалитет тзв. „комат“. Једноставно речено, женско дете је на овим просторима одувек одрастало уз огњиште, мајку, хлеб и све што иде уз то.

Допринећемо просперитету нашег краја

У разговору с Катом и Александром сазнали смо су средњошколке и да се школују у Скопљу. Саме кажу да се живот младих на селу уопште не разликује од оног у граду, да без проблема уче, излазе, друже се и налазе слободног времена да се посвете својим хобијима. Кате се бави фолклором, а Александра тренира рукомет у рукометном клубу Металург у Скопљу.

Да је Бањане идеално место за младог човека потврђује нам и Жарко Вујић, који каже да млади остају да живе овде и да не планирају да напусте своја вековна огњишта. Упркос чињеници да је, као и свуда у држави, тешко доћи до посла, један део младих бави се пољопривредом и сточарством, један део ради у Скопљу, а највише је запослено у оближњим Рудницима Бањани.

–Омладина Бањана  је окренута своме крају. Сви се међусобно дружимо, радимо на покретању активности корисних за целу заједницу. Помажемо старалачка домаћинства, радимо на очувању и промовисању нашег културно-историјског блага, пре свега цркава и манастира из доба српске династије Немањића. Трудимо се да одржимо традицију, наше богато наслеђе, српски идентитет  и обичаје које су нам преци оставили. Радимо с осталом омладином са читавог подручја на томе да се регион Скопске Црне Горе културно, образовно и привредно ојача, каже наш млади саговорник Жарко Вујић.

С поносом нам истичу да су се укључили у рад и активности Српског културно-просветног и информативног центра „Вук Караџић” из Кучевишта још од самог почетка.

–Центар је нешто изузетно позитивно за све Србе овог краја, јер реч је о региону који у просторном смислу представља јединствену и повезану целину, с највећом концентрацијом Срба у Републици Македонији. Веома смо поносни што смо као млади људи успели да привучемо пажњу и да добијемо подршку Амбасаде Републике Србије у Републици Македонији, као и разумевање и подршку осталих институција у нашој матици Србији. Али ту нећемо стати. Трудићемо се да још више допринесемо побољшању целокупне ситуације у нашем крају и деловаћемо с циљем да обогатимо мултиетнички мозаик Македоније, уверавао нас је овај енергични младић.

Становништво Скопске Црне Горе живи вековима на овим просторима, делећи и добро и зло. Задњих година евидентан је напредак на свим пољима. Од отварања нових привредних капацитета, школовања младих људи до отварања културних центара за младе и перспективне људе. Надајмо се да ће успети у наредном периоду да свој завичај претворе у атрактивну туристичку дестинацију за што постоје иделани услови, да побољшају квалитет свог живота и наравно да остану на својим вековним огњиштима.

Студенти групе за српски језик и књижевност

Филолошки факултет „Блаже Конески“ - Скопље

И.А; В.В; К.А; Б.Н