За представнике суверенистичких партија спорни су стихови „ко се стиди поријекла, рђа био довијека”, које је у Подгорици отпевала Даница Црногорчевић

Након незапамћене политичке хистерије опозиционих суверенистичких партија због присуства званичника црногорске владе на свечаности поводом обележавања Дана Републике Српске (РС), уследили су још жешћи напади на певачицу Даницу Црногорчевић. Почели су након што је у Подгорици, испред Храма Христовог васкрсења, на Бадње вече с хиљадама грађана певала песму „Ој, јуначка свијетла горо”, због чега је „Монтенегрини” осуђују за „плагијаторство химне Црне Горе”.

Против певачице су најављене и тужбе, а међу „бранитељима јуначке и светле Црне Горе”, појавио се и бивши премијер Душко Марковић, који је саопштио:

„Државна химна Црне Горе изложена је порузи и то на јавном скупу 6. јануара у Подгорици. Осуђујем скандалозну интерпретацију химне, за коју је јасно да није никакав уметнички израз, већ злонамерна конструкција која удара на углед Црне Горе и достојанство сваког грађанина који је осећа својом.”

Лидер ДНП-а Милан Кнежевић коментарисао је харангу појединих медија, али и Марковића због песме коју већ годинама пева овај „Божји глас”, како је то својевремено казао почивши митрополит Амфилохије. Марковић, каже Кнежевић, тражи од тужилаштва да ухапси Даницу Црногорчевић због стихова „Ко се стиди поријекла, рђа био довијека”.

Даница Црногорчевић, уметница етно и православне духовне музике, нападе процрногорских партија и медија не жели да коментарише, али истиче да је срећна што ће ту и друге песме запевати и у Новом Саду.

[embed]https://www.youtube.com/watch?time_continue=4&v=8nJ4hAXjh34[/embed]

Нападе на њу, по речима лидера Уједињене Црне Горе Горана Даниловића, предводе „чистунци без срама”.

„На ноге се ’дигли јунаци’ кад су након година и година наводне глувоће чули Даницу Црногорчевић да пева ’Ој, јунаштва свијетла зоро, мајко наша, Црна Горо’. Проблем је, наводно, што је препевана химна. А како је могуће песмом која је записана пре 150 година препевати химну која је настала 2006. године, уз све компилације и редакције које је претрпела од Секулиног до Ранковог (Кривокапић) времена? Понестаје, међутим, националистичке џебане, па треба шенлучити химнама и народним песмама, вршљати по фолклору, историји, стиховима и предању. Чистунци који су без срама ’препевали’ и ’преименовали’ име Српске православне цркве у Цркву Србије”, каже Даниловић за „Политику”.