"Добросуседски односи и регионална сарадња остају кључни за процес проширења. Постојеćе билатералне споразуме треба да спроводе у доброј намери све стране, укључујући Преспански споразум између Северне Македоније и Грчке", рекао је он.

Нова дипломатска криза између две земље избила је након што је нова председница Северне Македоније Гордана Сиљановска-Давкова, која долази из националистичке партије ВМРО-ДПМНЕ, рекла Македонија уместо званичног имена Северна Македонија, што је званично уставно име након споразума о промени имена са Грчком из 2018. године, иначе познатог као Преспански споразум.

Инцидент је изазвао реакције широм Европе и САД, при чему су многи изразили бојазан од оживљавања спора који се сматра отвореном раном за регион Балкана.

Тензије је појачао и лидер ВМРО-ДПМНЕ Христијан Мицкоски, који је изјавио да ће своју земљу звати како хоће и позвао Грчку да поднесе жалбу Међународном суду правде, како је предвиђено чланом 19 Споразума, у случају да сматра да се тиме крши Преспански споразум, преноси Танјуг.

Преспански споразум отворио је пут Северној Македонији за улазак у НАТО и почетак преговора о приступању ЕУ, али због последњих дешавања грчки премијер Киријакос Мицотакис запретио је да ćе ставити вето на пут Северне Македоније у ЕУ ако Скопље не испоштује договор о промени имена.

Грчки лидер је такође нагласио да три протокола о сарадњи који су на чекању који су део Преспанског споразума, а која је владајуćа странка избегла да то уради због противљења неких тврдолинијаша у својим редовима, неће проћи кроз парламент.

Протоколи, који су део Преспанског споразума, тичу се одговорности Грчке у вези са контролом ваздушног простора Северне Македоније и обезбеђују Скопљу обуку и знање о питањима ЕУ.