У Кинотеци Македоније биће приказана два дукометражна филма Горана Радовановића, Случај Макавејев или процес у биоскопској сали и Чекајуићи Хандкеа, у присуству аутора поменутих дела.

Случај Макавејев или процес у у биоскопској сали – 24. новембар 18,00

Режија: Горан Радовановић, Сценарио: Горан Радовановић, Борис Трбић

Учествују: Илија Башић, Милена Дравић, Светозар Цветковић, Желимир Жилник)

Радовановићев документарац осветљава можда најесктремнији случај политичке цензуре у некадашњој Југославији, судски процес филму В.Р. МИСТЕРИЈЕ ОРГА(НИ)ЗМА, режисера Душана Макавејева 1971. године. Макавејев филм је подигао велику прашину и политички кругови у тадашњој Југославији су хтели по сваку цену да га забране, сматрајући га врхом такозваног „црног таласа“ у југословенској кинематографији. Макавејев као инспирацију за филм имао је лик и дело немачког психијатра, сексолога Вилхелма Рајха, који после емиграције у САД пред налетом нацистичког режима, постаје једен од најконтроверзнијих личности у јавности , прави „трн у оку“ конзервативаца, као човек који квари амерички морал. Било је организовано необично „суђењење“, једна врста скупа великог броја тадашњих самоуправљача у бисокопској сали „Арена“ у Новом Саду где је филм био нападан да искривљује социјалистичку стварност у Југославији (истовремено, светската критика уздуже Макевејев филм как најкомунистичкији филм у том периоду). На пулту су се ређали говорници разних социјалних профила, од радника до режимских интелектуалаца са осудама автора, а само неколико говорника је бранило ауторску слободу.

„Ми имамо право у нашој демократској заједници да забранимо то што нам се не допада у овој земљи…“, гласи острашћена осуда једног од говорника. Један од сарадника Макавеева тајно је снимао цели скуп скривеним микрофоном у рукаву. Од четири траке  снимљене на том скупу Радовановић је реконструисао политички процес Макавејеву, после којег ће  режисер емигрирати из Југославије и следећих неколико филмова снимиће у Европи, САД, Аустралији…

У Тадовановићевом филму учествују преживели глумци и сарадници из његових ексјугословенских филмова, а његов говор на суђењу интерпретира Светозар Цветковић, један од његових омиљених глумаца. „Филм В.Р. МИСТЕРИЈЕ ОРГА(НИ)ЗМА постао је симбол филмског наследства које нам је оставио Макавејев: филмски језик као игра и вечни експеримент у режији и монтажи. А забрана овог филма током времена постала је симбол Југославије као недовршен социјалистички експеримент“, објашњава документариста Радовановић. Филм је био награђен на београдском ФЕСТ као најбољи домаћи филм и добио је награду критике. Својио је и награде и на Фестивалу историјских филмова у Хрватској и на Филмском фестивалу у Тајвану.

Чекајући Хандкеа,25. новембар 20:00 ч.

Режија: Горан Радовановић, сценарио: Горан Радовановић, Борис Трбић

Најновији документарац Горана Радовановића, који је светску премијеру имао на Интернационалном филмском фестивалу у Санкт Петербургу, Русија, почетком новембра прати винара Срђана Петровића из Велике Хоче на Косову и Метохији.  Откако је Петровић чуо да је аустријски писац са париском адресом Петер Хандке (Peter Handke) добио Нобелову награду за књижевност у 2019 години, добија инспирацију да стави плочу са ликом писца на зиду његове винарије. Хандке је неколико пута посетио и боравио у тој винарији, и постављање спомен-плоче, као знак захвалности овом писцу у изолованој и гетоизованој српској енклави на Косову и Метохији постаје сизифовски подухват који открива животну драму преосталог српског становништва.

Аутор Радовановић каже да боравак Хандкеа у српским енклавама на Косову пре седам година имао је велики утицај да сними његов играни филм ЕНКЛАВА (српски кандидат за „Оскар“-а 2016). За разлику од претходог документарца – Случај Макавејев или процес у биоскопској сали, у коме доминира аудио-запис, прича о Чекајући Хандкеа почива искључиво на слици.

Петер Хандке (1942) има гнемачко и словеначко порекло, растао је у Источном Берлину, студирао у Грацу, и његова проза 70-тих година прошлог века део је новог таласа немачке књижевности и филма. Режисер Вим Вендерс у раној фази његове каријере снимио је филмове СТРАХ ГОЛМАНА ОД ПЕНАЛА (Die Angst des Tormanns beim Elfmeter / The Goalie’s Anxiety at the Penalty Kick, 1972) и АМЕРИЧКИ ПРИЈАТЕЉ (Der amerikanische Freund / The American Friend, 1977) – према романима Хандкеа, као и ремек-дела НЕБО НАД БЕРЛИНОМ (Der Himmel über Berlin / Wings of Desire, 1987) – према сценарију Хандкеа.

Писац је 1977 режирао филм ЛЕВОРУКА ЖЕНА (Die linkshändige Frau / The Left-Handed Woman) према његовом истоименом роману. У годинама распада Југославије, за разлику од већине  западноевропских и америчких интелектуалаца и писаца, Хандке је подржавао Србе и режим Милошевића – и негирао геноцид над муслиманским становништвом у Босни и Херцеговини. Ти његови ставови четврт века касније, када је Хандке добио Нобелову награду, изазвали су бојкот већег дела балканскх земаља