Реч је о збирци нотних записа Маестра Џамбазова, који је још пре десетак година започео са ауторима књиге рад на њој. У издању Pointer-а, значајну помоћ при реализазији дала је Бранка Бугариска.

Ево шта о књизи кажу Костић-Марковић и Коловски:

Бранка Костић Марковић

Познато је, и научно потврђено, да музика има велики значај за децу у различитим аспектима њиховог развоја и општег благостања. Кроз текстове, мелодије и ритмове, она помаже деци да истраже и пренесу своја осећања, било да су то радост, туга или узбуђење. Излагање музици од раног детињства може побољшати њихове когнитивне вештине, побољшати њихово памћење, пажњу и решавање проблема. Подстиче креативност и стимулише њихов емоционални, когнитивни, социјални и физички развој, ментални развој. Помаже им да развију емпатију и емоционалну интелигенцију, а заједничко певање песама може да ојача њихов однос са пријатељима, родитељима, свима из ближег и даљег окружења. А можда и најважнија корист од певања дечијих песама је то што стварају позитивна сећања, онакве успомене које красе нас децу из „оног времена”.

Нажалост, сведоци смо куда је данас отишао „свет и век” и шта се нуди нашој деци кроз медије, а и у многим од понуђених образовних концепата. Стога нам се чинило да је од посебне важности да се објави оваква збирка песама, музички и литерарног квалитета, прикладна за узраст деце, културно релевантна и у потпуности у складу са развојним стадијем и интересовањима оних којима је намењена. Стога смо ми, приређивачи ове збирке дечијих песама најплоднијег македонског композитора у овом жанру Александра Џамбазова, имали заиста племенит задатак.

Књига ЧИКА МАЕСТРО ЏАМБАЗ У ДЕЧЈЕМ СВЕТУ заправо је збирка дечјих песама намењених деци предшколског и школског узраста, за коју је избор направио сам аутор, познати македонски композитор и диригент Александар Џамбазов. Током свог живота (у периоду од 2014. до 2016. године), а у сарадњи са аутором нотографија, музикологом Марком Коловским, издвојио је 52 песме, својеврсне дечје евергрине за све генерације. Назив збирке није случајан, јер ја, као његов некадашњи „Славуј” – солиста чувеног фестивала дечије песме „Златно славејче” и хориста дечјег хора „Развигорче”, који је био редовна хорска пратња поменутог фестивала, живо се сећамо да смо за нас Александра Џамбазова, диригента који је с љубављу стајао испред нас на живим наступима у Универзалној сали, од миља звали чика Џамбаз или чика маестро Џамбаз. А он нас је, пак, у шали назвао златним гавранима. Зато ми је ова публикација посебно драга и у том смислу сам посебно захвална свом уваженом колеги, музикологу Марку Коловском, што ми је указао поверење да заједно радимо на њеној припреми и објављивању. 

Била бих срећнија да није прекинут континуитет мог вишедеценијског дружења и сарадње са маестром Џамбазовим (који се састоји од много дивних разговора пред телевизијским камерама, а још неколико пута више у СОКОМ-у, на концертима, преко телефона), његовом комеморацијом коју сам водила у НОБ-у, али ипак сам благословена што и сада, постхумно, још увек могу да радим ствари које ће његов лик и дело чувати од заборава. 

Тај човек је дао посебну боју мом детињству и детињству многих генерација деце. Неговањем сећања на чику маестра Џамбазав је и неговање мојих сећања. Сада сам сигурна и мирна да ће се оно што су он и Марко Коловски спремали ѕа време његовог живота, а Марко и ја довршили након што нас је маестро напустио, још дуго певати и слушати после свих нас. Поуздано знам да ће се и даље са радошћу на сав глас певати „Еј, гулаби“, "Мојата учителка“, „За сите деца" и још педесетак антологијских песама из његовог величанственог композиторског опуса. За музичке геније, музика је њихов прави епитаф.

Верујем да ће ова књига бити мало благо у библиотеци свих, деца ће уживати у певању, наставници ће имати одличан извор музичких примера за своју наставу, а сви ћемо бити поносни што смо имали таквог композитора који нам је оставио право културно наслеђе . У књизи се, осим текстуалног дела, у коме ћете наћи доста података о самом аутору и његовом делу за децу, налазе и нотографије и стихови 52 дечије песме (већина изведена на фестивалу „Златно славејче”), али и у оквиру програма за децу Македонске радио-телевизије). Аутор музике за све песме је Александар Џамбазов, а текстове су писали истакнути македонски песници и текстописци за децу, као што су Васил Пујовски, Глигор, Поповски, Перо Миленкоски, Ненад Џамбазов, Бошко Смаћоски, Јован Павловски, Киро Донев, Стојан Тарапуза, Србо Ивановски, Васил Куновски, Ђоко Георгиев и Рајко Јовчески, Ванчо Николески, Јован Стрезовски, Бистрица Миркуловска, Оливера Николова, Михо Атанасовски, Огнен Неделковски, Климе Ристески, Ристо Давчевски, Игор Џамбазов, Методија Симоновски, Косара Гочкова и Душко Аврамов.

Марко Коловски

Идеја о издавању збирке са избором из огромног опуса дечјих песама маестра Александра Џамбазова родила се негде средином 2015. године. Савез композитора Македоније био је у процесу припреме и издавања неколико сличних збирки – са избором хорских и других дела, и сасвим природно се јавила идеја да део дечијих песама зачетника ове врсте стваралаштва у нашој земљи, маестро Џамбазов, треба ставити између две корице. И као признање за њега и као обележје огромног, рекао бих – фасцинантног опуса, али и као одговор на очигледну и трајну потребу да ови светли стваралачки налети буду ближи и на овај начин новим генерацијама наше деце и да буду „при руци“ „ својим васпитачима и учитељима. 

Ову идеју је са великом страшћу прихватио маестро Џамбазов - мој драги пријатељ и сарадник на многим сличним пројектима, који је важио за једног од најпедантнијих писаца нотне музике код нас, за једног од оних који су могли да виде и најмању грешку при писању или преписивању. И управо због тога је био један од лектора првих издања дела македонских аутора која су раније објављивана у издању СОКОЈ-а (тадашњег Савеза композитора Југославије). 

Ја сам, пак, био један од првих (ако не и први!) који се почетком деведесетих озбиљно бавио компјутерском нотографијом. И често смо с поносом причали да смо нас двоје објавили прво компјутерско нотирано издање песама са фестивала Златно славејче, негде 1993. године.

Касније је извршио исправке многих других мојих нотографија (између осталих и пет збирки клавирске музике објављених 1998. у издању СОКОМ-а, приредио и приредио Благој Цанев). Овим желим, заправо, да опишем „природност односа“ у вези са овим песмама између мене и маестра Џамбазова. Страст коју сам поменуо произашла је, без сумње, из његове вечне страсти према музици најмлађих и била је сасвим природна пред таквом шансом и изазовом. Међутим, све је то довело до ретке комбинације у којој је избор направио сам аутор, маестро Александар Џамбазов. Исправке су, штавише, биле и његове, и жалим што нисам сачувао ниједан од оних листова из којих се могло видети са каквом се прецизношћу и педантеријом односио према нотном тексту. Иначе, осим овога, његов музички рукопис био је специфичан, детаљан, пријатан за око. У том тренутку није било услова за издавање зборника и припремљени материјал је остао да чека боља времена.

У међувремену, нажалост, маестро Александар Џамбазов се преселио у свет бесмртника. Публикација је остала недовршена и недоречена заоставштина и посебно ми је драго што ће данас, и након његовог физичког одласка са овог света, овај сегмент његовог вечног опуса остати са нама у овом писаном облику. Можда као још један подстицај за још интензивнији живот његове бесмртне музике ове врсте.

приредио Иван Бећковић