16. јануар 2018.

Да ли би у години обележавања једног века од настанка Југославије, краљ Александар требало да добије споменик у нашем главном граду?

Док су у Прћиловици гребали круне и кокарде, у Паризу, на Јелисејским пољима остао је да штрчи монументални споменик краљевима Петру и Александру, пише Недељник.

Овим речима је, илустративно, академик Матија Бећковић указао на апсурд да краљ Александар у главном граду Француске има велики споменик, а у Београду не само да нема споменик него нема ни улицу.

Јубилеји су најчешће прилика за свођење рачуна, а у 2018. години очекује нас један од историјски најзначајнијих јубилеја - 100 година од оснивања заједничке државе Јужних Словена. Јубилеји су, исто тако, прилика за симболичке акције којима се показује наш однос према прошлости.

Недељник је зато покренуо иницијативу о отварању дебате: Да ли би у години обележавања једног века од настанка Југославије, краљ Александар требало да добије споменик у нашем главном граду.

Да подсетимо, објавили смо и ауторски текст Драгана Јочића, некадашњег министра унутрашњих послова, у ком је он изнео аргументе који указују на важност лика и дела краља Александра.

На питање Недељника да ли подржава иницијативу да се подигне споменик краљу Александру у 2018. години и председник САНУ Владимир Костић кратко је одговорио: "Да, без резерве."

Краљ Александар, дакле, данас у Београду нема ни улицу, иако две улице збуњују многе: Булевар у центру града је Булевар краља Александра Обреновића, на Дедињу постоји Булевар кнеза Александра Карађорђевића, улица која је добила име по деди краља Александра Првог.

Престолонаследник Александар Карађорђевић, унук краља Александра Првог, за Недељник каже да наша држава у својој савременој историји није била независнија до за владе краља Александра и подсећа да је он страдао као прва жртва фашизма у Европи.

"Краљ Александар је ослободио Косово и Метохију и повратио Вардарску Македонију под окриље Србије после вишевековног ропства. Ујединио је све Србе у једну државу. Створио је јединствену Српску православну цркву. Територија његове државе била је већа од Душановог царства. Уставом из 1931. године било је предвиђено да ће се о женском праву гласа одлучивати законом (члан 55, став 3), што је за то време било напредније од Швајцарске. Земља је имала снажан индустријски замах и реформисану пољопривреду. Постојала је јака, национална грађанска класа као темељ нације. У време када је Европа била дубоко подељена, краљ Александар је иницирао војне и економске савезе са Румунијом, Чехословачком, Грчком и Турском. На неки начин он је био претеча савремених процеса европских интеграција.

Десетине споменика који су били подигнути у част краљу Александру после његове смрти, срушени су или су уништени за време окупације или после доласка комуниста на власт. У Београду данас многи имају споменик, али краљ Александар га још увек нема. Верујем да је дошао час да се та неправда исправи", каже Александар Карађорђевић.

Према написима у медијима, Удружење Краљевима Србија је и писмено предложило градским властима да се подигне споменик.

У Заводу за заштиту споменика Недељнику су рекли да је за та питања надлежна Комисија за споменике и називе тргова и улица. У градском Одбору за културу су нам рекли да је у то питање најупућенија Јасмина Митровић Марић, председница Комисије.

Комисија је, међутим, ових дана у својеврсној "транзицији", пошто је Јасмина Митровић Марић напустила ту позицију - припрема се за одлазак на амбасадорско место у Данској - тако да од ње нисмо успели да добијемо одговоре на питања о споменику краљу Александру.

У Заводу за споменике су се, на питање да ли на неком видљивом месту у граду треба поставити споменик Карађорђевићима, позвали на одредбе закона по којима то није у њиховој надлежности. Ипак, на питање да ли би и Београд, као Париз и Марсељ, требало да на видљивом месту има споменике и обележја посвећена краљу Петру Првом и Александру Карађорђевићу, и колико је то важно за нашу престоницу, из Завода је стигао одговор:

"Сагласни смо у начелу да се меморија на значајне личности и догађаје из националне историје обележи на адекватан начин, постављањем споменика у оквиру репрезентативних градских простора."

Писац и сликар Милета Продановић, као некадашњи председник Комисије за споменике и називе тргова и улица, слаже се да једна таква личност мора да буде третирана у складу са историјским значајем.

"Александар Карађорђевић заиста је део наше историје и личност која заслужује да буде третирана у складу са тим", каже Продановић.

Он није могао да нам објасни због чега Александар Карађорђевић до сада није добио ни улицу у Београду, подсећајући да Комисија није самостално тело, већ да коначну реч имају градски одборници.

Он, међутим, подсећа да је од 2000. године много рађено на давању, па и преименовању имена улица, и да је убрзано рађено да се промене називи улица, и то пре него што се замене личне карте (јер се прелазило на нове, пластифициране), и да је само у том тренутку без имена било преко 500 улица које су убрзано чекале назив.