30. март 2013.

Комеморативни скуп поводом девете годишњице масовног погрома Срба на Косову и Метохији  (од 17. до 19. марта 2004.) у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Скопљу, уприличен је у петак у Културно информативном центру „Спона“ где је приказан документарни филм „Злочин без казне“ и отворена изложба фото записа некажњеног бестијалног насиља Албанаца над српским становништвом на Космету.

Отварајући комеморативни скуп председник „Споне“ Милутин Станчић је подсетио да је тај продужени злочин и даље без казне.

- Овим поводом у тим одуженим недаћама Срба на нашем древном Космету, бројни су сурови примери историјског страдања у тој нашој колевци, попут слика из некадашњих писама Љубе Ненадовића из Италије.

У једном од тих записа је и онај када је Петра Петровића Његоша приликом боравка у Италији посетио неки Димитрије, Србин из Војводине. Пошто владики пољуби руку сузе облише његово лице. "Владику дирнуше те сузе, па невеселим гласом рече: Јадни мој народе. Расијао си се по најму у туђина. Служиш Туку и Манџуку, а на твом огњиштусе ватра гаси!

Опрости ми Владико, рече Димитрије, ја сам се врло растужио, осам година нисам био код куће.

Немамо је ниђе, одговори Владика, изгоријела је на Косову", остао је запис...

И заиста, навео је Станчић, косовска драма и трагедија није од јуче. Траје више од шест векова. Космет то је вековно позорје јерусалимског голготског типа где се одвија борба између добра и зла.

- Мешају се на том тлу, на том парчету неба на земљи предања која се преносе...пуно тога као народ и не знамо и не доживљавамо на прави начин.

Све док,не крочимо ногом на Косову у Метохији, па нам имена градова, засеока, која су у рату, погрому последњем страдала, постају ближа, више своја, јаснија, не тако непозната као раније, нити далека као што смо мислили и снивали...

Зато је веома важно што смо данас окупљени овде да се сетимо и не заборавимо ово најновије косовско распеће нашег народа, рекао је Станчић.

У пригодном обраћању на скупу у Спони, пре приказивања документарног филма „Злочин без казне“, отправник послова Амбасаде Србије у Скопљу Душанка Дивјак Томић је истакла да је главна порука ове комеморације и бројних сличних окупљања – „Да се не забориви“, врло упечатљива и обавезујућа.

Тим гестом даје се мали допринос вечном незабораву свих злочина против нашег народа и историјских вредности које су вековима стварали наши преци на Косову и Метохији.

То је, како је истакла, наша света дужност према свим српским жртвама и страдалницима, чије трагичне судбине остављају дубоке трагове и заслужују поштовање и помоћ. Најмање што за њих можемо да учинимо је да их барем задржимо у нашем памћењу.

- Шта се то стварно догодило на простору Косова и Метохије тог кобног 17. марта 2004..године! Суморне бројке, слике изложене овде, и посебно документарни филм, сами за себе су више него упечатљиви. Никога не остављају равнодушним, већ остављају дубок траг у нама, као трајна опомена да се ни српски животи не смеју подцењивати, као ни било чији, указала је Душанка Дивјак Томић.

Она је скренула пажњу само на неке најупечатљивије чињенице – у бестијалном погрому убијено је 13 Срба, протерано око 4500 Срба, из шест градова и девет села. Села Слатина код Вучитрна и Свињаре код косовске Митровице затрта су пред очима КФОР-а и УН полиције. Запаљено је 35 цркава и манастира, међу којима су и бисери средњевековне баштине – манастири Девич из 1434. године, манастир св. Арханђела из 14. века, црква Богородице Љевишке у Призрену из 1306/1307. године. Црква св. Николе у Призрену, из 1331. црква св. Спаса у Призрену из 1330, Саборна црква св. Ђорђа у Призрену из 1887. и друге. Уништено је 10 јавних зграда, пошта, школа и амбуланти, запаљено је 738 српских кућа и станова...

- Ми Срби често имамо кратко памћење, али многе странице наше историје просто немамо раво да заборавимо. Стога је и овај скуп превасходно у функцији опомене – „Да се не заборави“. Порука коју шаљемо није позив на реваншизам, нити захтев за колективну осуду. Али јесте позив да сви они појединци који су спремни на овакве, антицивилизацијске акте, одговарају за своја дела, ма где да су учињена – то је порука да ни један злочин не сме остати некажњен. Само тако анимозитети, посебно на међуетничкој основи, могу да устукну пред толеранцијом и разумевањем, без чега нема ни тако потребног поверења на овим и многим другим просторима, закључила је Душанка Дивјак Томић, и позвала учеснике комеморације да минутом ћутања одају пошту свим невиним жртвама, припадницима српског народа на Косову и Метохији и свим страдалницима којима је једини грех што су они „они“, а нису „ми“.

Приказани документарни филмна комеморацији „Злочин без казне“ заједно са истоименом брошуром и фото записе, некажњеног бестијалног насиља Албанаца над српским становништвом на Космету. припремила је Канцеларија Владе РС за Косово и Метохију.

Обележавање девете годишњице погрома над Србима на Косову и Метохији, уз подршку канцеларије Владе РС за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Амбасаде РС у Скопљу, у четвртак је организовано и у Битољу, (почасни конзул РС Сиљан Мицевски), као и у Куманову, ("Коло српских сестара", Уједињена српска заједница и Удружење за јединство Срба)..

Истом поводом и уз додатно подсећање на годишњицу бруталне агресије НАТО на Србију, Вече незаборава, у Куманову у Дому културе у петак је организовала Српска заједница у Македонији, а комеморативни скуп "Злочин без казне", у суботу је уприличен и у Кучевишту, на Скопској Црној гори, у организацији тамошњег Културно просветног и информативног центра "Вук Караџић".