10. април 2015.

Православни хришћани данас обележавају Велики петак, у знак сећања на дан када је Исус Христос распет на крсту на Голготи.

Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обележава строгим постом, уздржавањем од било кавог весеља и прослава, а такође у народној традицији је да се тог дана не раде послови у пољу и у кући.

Велики петак се сматра најтужнијим даном хришћанства и на тај дан се не служи литургија у црквама, осим ако се поклопи са Благовестима. Од великог четвртка до Ускрса не оглашавају се звона на храмовима, јер су она у православној цркви знак радости.

Овај дан хришћанске жалости је и последњи и најзначајнији у недељи Страдања за сав хришћански свет, а Исусова смрт је увод у радост Васкресења .

По веровању, тог дана је Исус Христос одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата који га је осудио да буде разапет на крсту.

„Исус Назарећанин, цар Јудејски, умро је на крсту у „шести час дана" и завесе јерусалимског храма прецепиле су се на пола, сунце се помрачило и сва звона су попуцала", говори предање записано у јеванђељима.

Велики петак је за хришћане израз поштовања према жртви Христовој и вере да свако страдање претходи Васкрсењу као и да – без страдања и смрти нема васкрсења.
Гледајући шта народ и војници раде с њим, рекао је: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде".

Богослужењима на Велики петак обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара који представља Христов гроб износи плаштаница. Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

У православним црквама се на Велики петак не служе литургије, већ царски часови са читањем делова Јеванђеља о догађалима у дане Страдања. Велики петак је за све хришћане дан строгог поста, а обичај је да се зауставе сви послови и у кући и у пољу, као и да се фарбају јаја у црвену боју која је симбол невино проливене крви Христове и новог живота.

Патријарх српски Иринеј је у посланици пожелео да Ускрс донесе веру, наду, љубав и вечни живот, а однесе тугу и смрт.