06. јануар 2015.

Православни верници који поштују Јулијански календар прослављају Бадњи дан. Завршавају се последње припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник рођење Исуса Христа, Божић.

Службама бдења и паљењем бадњака у православним храмовима, као и на градским трговима, Српска православна црква и верници, обележавају Бадњи дан, припремајући се за прославу рођења Исуса Христа. Биће служене божићне литургије и ломиће се Божићна чесница.

Бадњи дан је последњи дан божићног поста и тада се довршавају послови око припреме дома и хране за најрадоснији хришћански празник рођење Исуса Христа, Божић.

Верници на Бадњи дан узимају бадњак који су увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.

Код Срба су обичаји за овај дан многобројни и различити. У кућу се уноси бадњак, обично од храстове, ређе церове, или букове гране. Њих домаћин одсече у зору да би их увече свечано унео у дом и наложио на огањ.

Бадњак се прелива вином и премазује медом. Обичај је да се бадњак предвече пали и у црквеним портама.

Уочи празника под куће се посипао сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христос, а поставља се и богата, посна вечера.

У храмовима СПЦ служиће се повечерја и палиће се бадњаци.

Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и опросте увреде.

Православци месе чесницу и ломе на онолико делова колико има укућана. У чесницу се ставља новчић од сребра или злата који симболизује дар новорођеноме Христу, а верује се да ће онај у чијем комаду буде новчић, наредне године бити срећан.