Лазарева субота, или у народу позната као Врбица, представља завршетак Великог поста и најаву Страсне седмице. Страсна недеља, недеља Христовог страдања, смрти и Васкрсења

Лазарева субота се обележава у знак сећања на чудо које је Христос учинио васкрсавањем Лазара из Витаније из мртвих.

Према Јеванђељу по Јовану, када је чуо вест о Лазаревој смрти, Исус је дошао у Витинију где је његов пријатељ био сахрањен четири дана. Дошао је до гроба и затражио да уклони камен. Позвао је Лазара да изађе и он је то учинио, умотан у покров. Ово чудо је било и непосредан повод за осуду на смрт распећем, која је убрзо уследила. Лазар је поживео још тридесет година после васкрсења као епископ на Кипру, где га је Богородица посетила.

Догађај Лазаревог васкрсења је, према четири јеванђеља, увод у нову веру, у Васкрсење. У хришћанству овај празник значи победу живота над смрћу.

После Лазаревог васкрсења, Исус је сутрадан, на Цвети, свечано ушао у Јерусалим, где су људи чекали, носећи у рукама палмине гранчице. Као сећање на тај догађај, православни верници славе Врбицу, која је за хришћане празник дечије радости, јер је Христос, идући у Јерусалим, рекао: „Пустите децу к мени, јер таквима припада Царство Небеско“.

На данашњи дан бере се пруће врбе, јер се верује да се тако преносила моћ зеленила на децу и одрасле, будући да је врба, због свог бујног раста, важила за симбол здравља и снаге. . За Врбицу је обичај да се око струка носе гранчице врбе, а око врата звона која симболизују поздрав Христу.

Ово је празник у коме се такође не раде тешки физички послови.