21. септембар 2010.

Православни верници славе Малу Госпојину, дан на успомену када је у Назарету рођена Света Дева Марија.
Српска православна црква и православни верници данас славе рођење Пресвете Богородице, празник који се назива и Мала Госпојина.
Слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима из племена Давидова и Ане од рода Аронова, рођена Света Дева Марија.
Јоаким и Ана су дуго били "бездетни па беху постидни међу људима и скрушени пред Богом", каже предање.
Дева Марија, плод њихових дугих молитви, рођена је у Назарету, а одведена је у храм када је имала три године, јер су је родитељи заветовали Богу.
Са 14 година Марија се вратила у Назарет где јој је, према предању, саопштена "благовест архангела Гаврила да ће родити Сина Божјег".
"Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога Живога, трпеза хлеба небескога, кивот светиње Божје, дрво најслађег плода, слава људског рода, похвала рода женског и источник девства и чистоте", записано је у "Охридском прологу" светога владике Николаја Велимировића.
Сцена Рождества Богородице са светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци, обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фреско записа.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа с мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина (1282-1321) с краја 14. века.
У београдској Саборној цркви краљ Петар Први Карађорђевић (1844-1921) крунисан је 1904. године на празник Рождества Богородице, а Мала Госпојина је и слава хуманитарне и културно-просветне организације "Коло српских сестара", основане 1903. године на иницијативу сликарке Надежде Петровић (1873-1915).
СПЦ Богородици посвећује празнике Ваведење, Сретење, Благовести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина), као и оне који обележавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су празници Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.