27. јануар 2012.

Данас је Свети Сава. Уз литургијско обележавање у храмовима Српске православне цркве (СПЦ), у матици Србији, у школама и на факултетима, празник се обележава као школска слава, Савиндан, посвећен утемељивачу образовања и првом српском архиепископу, Светом Сави Српском. У Македонији, Свети Сава је национални празник Срба. 

Светосавске свечаности су упруиличене у свим срединама где живе Срби у Македонији. Светосавске академије су организоване у Скопљу, Куманову, Тетову, као и пригодна обележавања у Речици код Куманова, Кучевишту на Скопској црној гори...

Обележавање Савиндана као школске славе у Србији почело је првих деценија 19. века. Према неким подацима, у Земуну је 1812. године основан школски фонд који је прописао да се Свети Сава има обележавати као заштитник српских школа.

Свети Сава установљен је за школску славу одлуком Совјета Књажевства Сербског 2. јануара 1840.на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

У одлуци Попечитељског пресвјештенија представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих српских школа и да се од тада мора свечано прослављати.

Зачетник српске средњовековне књижевности

Свети Сава ссматра се зачетником српске средњовековне књижевности. Његово световно име било је Растко. Родио се 1169. године и био је најмлађи син српског жупана Стефана Немање (Свети Симеон).

Свети Сава је написао манастирске типике - Карејски, Хиландарски и Студенички. Преводио је са грчког и посрбио важне правно-теолошке текстове "Законоправило", што је превод Јустинијанове "Шесте новеле". То важно правно дело одређује односе цркве и државе путем такозване симфоније.

Преводио је Хипократа и Галена и прикупљао средњовековне медицинске записе, од којих је настао "Хиландарски медицински кодекс". У Хиландару је 1198. године основао прву болницу.

Издвојио је најважније из српске традиције, оплеменио је и повезао са највећим духовним и цивилизацијским достигнућима свог времена. Веома млад, око 1192. године, отишао је у Свету Гору где се замонашио у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност (самосталност) српске цркве и српску архиепископију, за чије је средиште одредио манастир Жичу.

Био је необично вешт и у државно-дипломатским пословима. Године 1208, у манастиру Студеници над очевим телом, које је пренео са Свете Горе, измирио је своју завађену браћу Вукана и Стефана.

Преминуо је у тадашњој бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију. Према записима из тог времена, глас о његовој смрти стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете и сахрањене у манастиру Милешеви 6. маја 1237. године. Мошти је спалио Синан паша 1594. године на Врачару. На том месту сада је спомен-храм посвећен Светом Сави.

Светосавље суштина српског идентитета 

"Светосавље је, кроз претходна два века, као појам засводило наш црквени, народни и просветно-културни идентитет. Стога не треба да чуди што је Светосавље заправо синоним за српство, оличење нераздвојивости српског православља и српске државности", рекао је Срећковић у Светосавској поруци ученицима и студентима.

Срђан Срећковић, министар вера и дијаспоре, честитао је ученицима и студентима у Србији, региону и дијаспори Дан Светог Саве.

„Очекујем од њих да остваре запажен успех у школи и на факултету", рекао је министар и додао да је поводом Савиндана ове године као и сваке наредне важна порука наших предака: „Улагање у образовање и просвету најсигурнији је начин за просперитет српског народа и српске државе у каквим год погодним или непогодним околностима да се нађемо.

Поред централних Светосавских академија и ученици и професори у свим допунским школама на српском језику у Швајцарској, Немачкој, Аустрији, Белгији, Грчкој, Канади, Румунији и другим земљама традиционално приређују културне-уметничке програме, концерте и приредбе.

Светосавље је, кроз претходна два века, као појам засводило наш црквени, народни и просветно-културни идентитет. Стога не треба да чуди што је Светосавље заправо синоним за српство, оличење нераздвојивости српског православља и српске државности, рекао је министар и додао да су се кроз лик Светог Саве преламали слободарска свест, црквена реч и просветна мисао српског народа од Сентандреје до Призрена, од Јадранског мора до Темишвара: у ослобођеним Србији и Црној Гори, у аутономном Српском Војводству, у окупираним Босни и Херцеговини и Старој Србији. Свуда широм Српства до нашег народног уједињења (1918), па од тада све до данас.

„Ученицима и студентима желим срећан Дан Светог Саве. Свима нама нека је срећан празник.", поручио је министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић.