01. мај 2016.

Данас је најрадоснији празник Васкрсење Исуса Христа Свим православним хришћанима честитамо највећи хришћански празник – Васкрс - Христос Воскресе ваистину воскресе!

Почетак васкршњег славља оглашен је звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се уместо литургија служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.

Уочи највећег хришћанског празника у Србију је из Јерусалима стигао Благодатни огањ.

Патријарх Иринеј je у Ускршњој посланици рекао да, иако живимо у тешком времену, пуном неизвесности и трагедија, не смемо да престанемо да се радујемо и Христовом љубављу волимо, и то не само једни друге, већ и непријатеље наше.

"Ако једни другима не опростимо, неће се ни нама опростити, а ако осуђујемо, већ смо ми сами осуђени", навео је патријарх речи Господа који каже да без праштања и сагледавања сопствених сагрешења према ближњима, пријатељима и непријатељима, нећемо моћи да у своја срца примимо светлост Васкрсења нити да постанемо баштиници наде на вечност у којој нема ни страха, ни уздаха, ни туге.

Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.
Суштину и начело хришћанске вере објаснио је Свети апостол Павле, чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару, чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио архангел Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.

"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима, која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године), које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог, којом се завршава Нови завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов, коме се надају хришћани.

Васкрс је покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.
Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

У СПЦ православни верници размењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!