28. април 2016.
Познатом филмском режисеру, аниматору и карикатуристи, Дарку Марковићу (76) јуче је у Скопљу додељено признање „Златан објектив“ Кинотеке Македоније поводом обележавања четири деценије деловања те институције.
Марковићу је награда додељена за изузетан допринос македонској кинематографији. На свечаности је тим поводом приказан његов анимирани филм „Рака“ снимљен 1980. године.
Директор Кинотеке Македоније Бошко Грујоски је на свечаности подсетио на живот и веома плодно дело дипломираног архитекте Дарка Марковића, познатог Дар Мара, који је још из студентских дана дубоко зашао у свет карикатуре, анимације и остао веран.
Марковић је оснивач часописа „Остен“, Светске галерије карикатура Студија за анимиране филмове у кући „Вардар филм“. Аутор је 30-так анимираних филмова. Карикатуре излагао десетак пута. Изложбу цртежа народних ношњи имао је у МАНУ. Живео је и радио седам година у Лондону.
Поводом седам деценија живота, пет деценија уметничког стваралаштва и 30 година његовог јунака Пецка, Дарку Марковићу је приређена велика изложба уз омаж, 1. априла 2010. у Културно информативном центру Срба „Спона“ у Скопљу.
Прве карикатуре објављене у београдском „Јежу", далеке 1958. преко плодних периода у његовом „Остену", светској галерији карикатура, рада на филму, телевизији, факултету уметности, до свакодневних стрип опомена сурове реалности демократских искушења друштва преко његовог јунака Пецка, само су део личне карте Марковића.
Награду Кинотеке Македоније „Златан објектив“ у име Дар–Мара примио је његов син Филип Марковић.
Богатство Кинотеке
У депоима Кинотеке Македонија, како је истакнуто на обележавању јубилеја, чува се више од 15.000 филмских копија домаћих и страних продукција, око 75.000 јединица пропагандног материјала, фотографија и плакати, 100.000 писаних докумената, књига филмских снимања, сценарија...
– У филмолошкој библиотеци Кинотеке Македоније је више од 4.500 књига о историји и теорији филма, око 8.000 бројева часописа повезаних са филмском уметношћу и 30.000 прес-клипинка о македонским филмовима и македонској кинематографији, рекао је Грујоски.
Кинотеката располаже богатом колекцијом старих кинематографских апарата. – Свеукупан фонд национално-аудиовизуелног богатства у трезорима Кинотеке хронолошки обухвата период дужи од једног века, од првих филмова браће Манаки, преко филмова снимљених од страних аутора о Македонији у периоду другог светкосг рата до данашње македонске филмске продукције, рекао је Грујоски.
М.С.