10. октобар 2016.
Македонија није ни у Путиновој агенди. Руски председник Владимир Путин посетио је Београд. Пре неколико месеци био је у Словенији, али никако у Скопљу.
На чијој агенди се налази Македонија?
Упорно нас присиљавају да се одлучимо да ли смо лево или десно? Американци или Руси? Морамо се одлучити. Са друге стране, према реакцијама високих представника великих светских сила ми смо ниво локалних амбасадора и на крају можемо остати где желимо.
Официјална политика Македоније окренута је према НАТО пакту и Европској Унији. Наш стратешки партнер је САД док упорно флертујемо са Русијом и Турском. Зашто коначно не спроведемо референдум, као најбоље средство демократског изражавања воље народа, да би сазнали где желимо Македонију у будућности? То је једини начин да зауставимо полупијано удварање у коме сигурно добијамо дебљи крај.
Пре тога морамо поставити питање сами себи о емоцијама и реалним могућностима.
Нама се упорно нуде шаблони, а мржња је најгори шаблон који нам се намеће последњих 20 година. Некако је логичније да прво упознамо себе и суседе, да радимо на заједничкој агенди и заједничким интересима а после тога расправљамо о геостратегији и теоријама геополитичара о пансловенству, православним савезима и Евроазијској унији.
Данас на Балкану има много глумаца који глуме у таквим филмовима.
Тако и Македонија има свог кандидата.
Глумци и кампање
Док у Србији глумац који игра улогу Срећка Шоића, Милан Лане Гутовић, припрема озбиљну политичку кампању за председника државе, прави Шоић из Македоније, глуми политику и спрема се за дипломатију.
Он својом улогом представља одовор свим скептицима и неверним Томама који замишљају да смо битан фактор у светској политици.
Узмимо за пример Русију и да се запитамо где је Иван Стоилковић да нам објасни шта је идеја декларације потписане у Москви? Исти лик је јавно обећао да ће се борити против балканских стереотипова. Истовремено, председник ДПСМ-а, са најдужим стажом у парламентаризму Макеодније, није нашао неколико минута свог времена да нас удостоји тог просветљења.
Зашто немамо одговор? Зашто стојимо испред зида ћутања?
Да ли је потребно време да се савлада огроман материјал или је проблем у имплементацији овог договора. Стоилковић мора сам да се сналази у ново насталој ситуацији, јер му овог пута Али Ахмети не може помоћи. ДУИ не скрива своје америчке симпатије.
Са друге стране шта нам нуде Руси? Декларација која је потписана на маргинама конгреса Јединствене Русије изгледа изузетно неозбиљан и утопијски пројекат. Никако не разумем колико треба бити деструктиван и потписати документ који је осуђен на пропаст пре него се мастило на папиру осуши? Једину паралелу проналазим у прихватању Оливера Андонова за министра унутрашњих послова - МВР-а од 14 сати.
Да би знали о чему је реч имамо једину изјави Ивана Стоилковића: “Потписивањем Декларације потврђујемо заинтересираност за развој узајамно корисних односа наших држава са Евроазијском економском унијом у областима трговине, економске сарадње, као и у сарадњи финансијског и енергетског сектора као и у свеобухватном проширењу мултилатералне сарадње у овим областима. Констатирали смо озбиљност изазова који прете цивилизираном и мирном развоју Евроазијског континента и потреби да се имплементира политика новог попуштања међународних тензија. Изразили смо спремност у тражењу заједничког приступа у осигурању безбедности Европе, укључујући иницијативу за разговоре око могућег формирања простора за суверено војно неутралне државе југоисточне Европе.”
Да ли постоји неко ко може објаснити како један политички субјект, у овом случају ДПСМ, који непознаје своју политичку моћ јер никада није проверена на изборима, може ишта гарантовати. Како политичка странка са 700 до 1200 гласача може спровести један геополитички пројекат за који и лаик може оценити да је лакрдија и јефтин спин?!
Посебно је занимљив део који говори о формирању суверено војно неутралних држава на Балкану. У Македонији постоји слична идеја, у другој области али иста по капацитетима, и односи се на македонску астрономску експедицију на Меркур. Од почетка историје, од Сумера и Мисира преко старог античког света до данас Балкан никада није био војно неутралан. Зато дубоко верујем да ова декларација представља јефтино потцењивање интелигенције обичних људи.
Када смо код спољне трговине, шта нам нуди овај фамозни договор? Дали декларација подразумева трговинску размену скупо плаћеног руског гаса за наше геостратешке производе: парадајз из Струмице, пиринач са кочанских поља или ресенску јабуку?
Ради се о обичној пиљарској трговини коју политичари попут Шоића желе да представе као националну стратегију.
Ипак шта се крије иза декларације из Москве?
Глумажа
Ова шарлатанска представа је јефтин предизборни политички маркетинг. Постоји огроман број незадовољних гласача од односа НАТО пакта и ЕУ према Македонији. Данас се у Скопљу носе мајице на којима је лик Владимира Путина као што се пре 30 година носила америчка застава. То су потенцијални гласачи ВМРО ДПМНЕ. Због тога владајућа коалиција спроводи тиху кампању прикупљања руских симпатизера.
У другом случају, када би ова теза била погрешна, плашим се да се ради о аматеризму. Доказ за то је факт да и глумац Стоилковић неможе да објасни шта је потписао у Москви.
Ово је важно јер не треба заборавити да су сви политички субјекти у Македонији орјентисани у супротном смеру од Русије.
Левица
Једина анти НАТО странка је Левица. Она се јавно залаже у свом програму за анти НАТО политику. У случају да Русија има стратегију озбиљног деловања у Македонији тренутно једини партнер је Левица. У нашем случају се ради о позоришту лутака у коме Стоилковић прича оно што Груевски не сме јавно да каже.
Када је у питању Србија, главно питање је зашто Војислав Шешељ није био у Москви? Он је једини српски политичар који пропагира руску политику. По том питању ситуација у Србији је јасна да су поред Шешеља сви други политиканти, ситни профитери и обични преваранти. Шешељ има јасну визију. Не у ЕУ и савез са Русијом у Евроазији.
Зато и овакве спин декларације потписују политичари из другог ешалона на маргинама озбиљних политичких конгреса. Акт за куртоазне политиканске медиокритете.
Прави корак руске политике у односу на Балкан биће договор који би потписао Владимир Путин са озбиљном политичком снагом. Све друго можемо сврстати под кодно име декларација “шоиЋ”.
Милош Стаменковић, Куманово