„У протеклој деценији на обликовање архивске службе значајно је утицао убрзани технолошки развој као и развој информационог друштва уопште. Ови глобални трендови умногоме су проширили архивску делатност, те су пред читаву архивску службу поставили нове захтеве. У временима када је опрема за стварање и коришћење дигиталних докумената постала широко доступна, повећана је и популарност дигитално обрађених докумената. Тако је пред архиве, уз чување докумената на традиционалним носачима, постављен и нови задатак – сакупљање, обрада, чување и претраживање дигиталних докумената”, каже у разговору за „Политику” Ненад Јовић, директор Историјског архива „31. јануар” у Врању.

Следећи Упутства за одабир архивске грађе за дигитализацију, по којима се најпре дигитализује грађа од великог значаја као и документи који се најчешће потражују, почетни планови новоформираног одељења односе се пре свега, на дигитализацију Црквених матичних књига, од којих најстарија која се чува у архиву датира из 1879. године.

„Желимо да кроз максимално залагање дигитализујемо архивски фонд категорисан као фонд од великог значаја за Републику Србију, а реч је о документима манастира Преподобног Прохора Пчињског и свакако сви бројеви локалног недељника ’Слободна реч’, како би се створила јединствена дигитална колекција овог листа за период од 1944. до 2008. године. Овај лист одабран је за дигитализацију из разлога што је за своје 64 године постојања, како текстом, тако и новинском фотографијом, забележио многе привредне, друштвене, културне, просветне, здравствене и комуналне проблеме, бележио судску хронику, вести из спорта, али и објављивао дописе читалаца, и увек је први извор истраживачима који се баве новијом историјом Врања и околине”, објашњава за „Политику” Мирољуб Стојчић, архивар који руководи Одељењем за дигитализацију грађе, најављујући велики посао и задовољство са којим су сви запослени кренули у овај процес.

Како би успешно спровели планове на дигитализацији архивске грађе, у врањском архиву као приоритет истичу набавку адекватне опреме за овај захтевни посао. Прошле године су уз подршку Министарства културе Републике Србије купљени скенери за документарну грађу, али у наредном периоду је неопходна набавка и скенера за дигитализацију књига великог формата и штампе, а потом и адекватних рачунара који могу одговорити напреднијим захтевима дигитализације архивске грађе. Уколико се испуне наведени услови, овде предвиђају да би у наредних пар година дигитална колекција врањског архива могла да буде обогаћена са неколико стотина хиљада веома важних дигиталних докумената из целокупне историје југа Србије од ослобођења од Османлијске власти 1878. као и Првог и Другог светског рата, до данашњих дана.

Поносни што имају оригинални први број „Политике”

Историјски архив у Врању је једна од малобројних установа културе у овом делу Србије у којој се чува и први оригинални први број листа „Политика”, од 25. јануара 1904. године (12. јануара 1904. по старом календару).

„Поносни смо на то што у нашој архивској грађи чувамо и први оригинални примерак најстаријег листа на Балкану, који излази већ 121 годину”, наглашава Јовић поносно показујући први број „Политике”, који се чува под посебним условима у Архиву „31. јануар” у Врању.

ПОЛИТИКА