08. септембар 2014.
Председник Македоније Ђорђе Иванов је изјавио да у Грчкој не постоји жеља, ни интерес за решавање проблема о имену, „који су они створили", и то питање није у програму деловања власти у Атини.

Иванов је у разговору за Македонску радио телевизију (МРТВ), поводом Дана независности, 8. септембра, прецизирао да све што је из Скопља иницирано у Атини не наилази на интерес већ се „с времена на време јављају заинтересоване земље које желе да се укључе дајући другачију динамику читавом процесу".

- То је реалност, и ми, иако желимо да ствари буду другчије, морамо да се суочавамо са чињеницом да неки пут генерације које долазе носе промене. Видите на целом Балкану имамо нове елите, после пада Берлинског зида дошле су нове елите. У Грчкој су још увек елите из периода хладног рата. Видите реторику коју користе, њихов начин понашања. Но, надамо се да ће се ствари мењати и да као земља која има право своје достојанство треба да истрајемо на ономе што је наше и зашта су животе дале генерације и генерације родољуба - да будемо своја држава, као нова реалност да будемо прихваћени и од наших суседа и од читавог света, рекао је Иванов

Говорећи о стратешким циљевима земље, он је поновио да и после 23 године независности Македоније, улазак у НАТО и ЕУ као опредељење нема промене.

- Још од смог почетка наше независности стратешки циљ је да будемо чланица ЕУ и НАТО, тако да то остаје као наше опредељење и ми ћемо настојати да све наше преузете обавезе реализујемо, рекао је македонски шеф државе.

Суседи диктирају услове за НАТО

Уочи празника незавосности Македоније, преко Велса, где је завршен Самит НАТО, стигла је „новина" испољена условом Албаније, по коме Скопље не може да рачуна на пуноправан пријем у Северноатланску војну алијансу без потпуног спровођења Оквирног споразума о миру потписаног ратне 2001. године.

Тај испољени услов Албаније, уз нерешени спор са Грчком због употребе уставног имена државе постаје додатна сметња за циљано стратешки прокламовано евероатланско интегрисање Македоније.

Албански премијер Еди Рама на самиту Северноатланске војне алијансе у Велсу посебним освртом је оценио аспирације Скопља за чланство у НАТО, постављањем новог услова - потпуно спровођење одредаба Оквирног споразума, не прецизиравши шта конкретно подразума тај захтев.

Иако се тиме отвара нова дилема Скопља да ли, уз Грчку и западни сусед диктира услове под којима ова земља може у НАТО, остаје нејасно докле ће се на тој политичкој „иновацији" у Тирани истрајавати, или је Рама тиме циљао краткорочне политичке поене за домаћу употребу, оцењују неки од албанских аналитичара.

У званичним закључцима Самита НАТО у Велсу, међутим, како се наводи у првим медијским оценама порука скупа, Македонија је споменута само у контексту спора са суседном Грчком због имена државе. То је било садржано и у закључцима Самита алијансе у Букурешту када је Македонија, због нерешеног спора са Грчком, остала у чекаоници, а остале две чланице Јадранске групе – Хрватска и Албанија су добиле позивнице за чланство.

- Понављамо договор са нашег Самита у Букурешту 2008. године, као што смо учинили и на скуповима после тога, да се упути позив Бившој југословенској Републици Македонији за улаз у Алијансу одмах по постизању узајамно прихватљивог решења питања о имену у оквиру УН и снажно позивамо да се интензивирају напори у том циљу. Што брже решење, праћено чланством, допринеће безбедности и стабилности у региону, наводи се у закључцима Самита НАТО у Велсу.

У дубокој сенци најактуелније теме дводневног скупа – актуелне ситуације у Украјини, питање новог чланства је практично потпуно скрајнуто, иако уз оцену да врата Алијансе за земље кандидате остају отворена. Нови самит НАТО је за две године у Пољској.
До тада Македонији предстоји додатни напор за компромисно решавање спора због имена са Грчком, а знаће се и политички интензитет новоиспољеног пристиска Тиране за испуњење Оквирног споразума.

Нерешени спор са Грчком, кључна је сметња Македонији и за добијање датума о почетку приступних преговора за чланство у ЕУ, иако је кандидатски статус добила још 2005. године.

„Оквирно" до мира

После усаглашавања на преговорима у Охриду, Оквирни мировни споразум у Македонији потписан је 2001. под снажним дипломатским притисцима Запада за завршетак ратних сукоба између паравојних групација побуњених Албанаца и регуларних војно-полицијских снага Владе у Скопљу.

По одредбама тог документа у Собрању (скупштини) усвојене су уставне измене проширењем националних права Албанаца и других мањинских заједница у Македонији.

Паравојне групације албанске такозване Ослободилачке националне армије (ОНА), односно јужног крила терористичке Ослободилачке војске Косова (ОВК), које су извојевале услове потписивање поменутог документа, предводио је Аљи Ахмети, садашњи лидер Демократске уније интеграција (ДУИ), кључни коалициони партнер у власти са ВМРО-ДПМНЕ лидера и премијера Николе Груевског.