29. јануар 2018.

Косовски конфликт је у основи настао услед деценијског занемаривања културе и образовања. Култура је данас најбитнији чинилац превенције друштвених сукоба, посебно на међунационалном плану

Протеклих дана били смо сведоци тешке трагедије у Северној Косовској Митровици, када је убијен истакнути српски политичар Оливер Ивановић. Овај догађај отворио је ново преиспитивање односа Србије према јужној покрајини. У политичком погледу, све је теже направити битнији искорак у односу на дубоки застој у односима Србије и једнострано проглашене Републике Косово и њених ментора са Запада, наводи Слободан Малдини у Дневнику заблуда Вечењих новости. Али, тамо где застане политика, указује, култура постаје моћно средство стабилизације односа и реализације општих и државних интереса. Јер, она обухвата целокупно друштвено наслеђе, укључујући и обрасце мишљења, осећања, деловања друштвене заједнице.

Она је моћна полуга која помера препреке настале услед ограничења политике и непостојања безбедности. Када постоји претња сигурности, веома је значајно присуство културе, која има превентивну и ревитализујућу улогу, чувајући угрожене вредности друштва.

Косовски конфликт је у основи настао услед деценијског занемаривања културе и образовања. Култура је данас најбитнији чинилац превенције друштвених сукоба, посебно на међунационалном плану, а њену основу чине стална сарадња и образовање. У стању дуготрајног међуетничког сукоба на Косову и Метохији и историјских различитости које није могуће лако превазићи ни помирити, култура је област у којој је лакше начинити брзе и конкретне помаке. Она привлачи позитивну пажњу конфронтираних народа и међународне заједнице.

За Србију је данас велики изазов коренита ревитализација и унапређење културног наслеђа на Косову и Метохији. Она подразумева активирање бастиона српске културне историје, посебно оних који су укључени у светску културну баштину под заштитом Унеска и данас су места снажног српског присуства у јужној покрајини. Према Ванкуверској декларацији Уједињених нација из 1976.

“Свака земља има право да буде суверен наследник културних вредности створених током своје историје и дужност јој је да их сачува као саставни део човечанства.” Дакле, очување и ревитализација више од 1.300 цркава, манастира и других објеката, локалитета и просторних целина које чине културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији није само питање српског опредељења и политике. Оно је историјска обавеза Србије, али и обавеза светске заједнице. На Унесковој листи Светске културне баштине налазе се српски споменици на Косову и Метохији: Пећка патријаршија, Грачаница, манастир Високи Дечани, Црква Богородице Љевишке. У ближој будућности, требало би да постану стожери ширећег српског културног присуства у покрајини. Ови центри културе треба да приме одговарајуће садржаје: музеје српске историје и уметности, библиотеке, галерије и радионице, конаке за смештај већег броја посетилаца. Српска црква то не може сама да уради, већ носилац ових промена треба да буде држава.