Жетва08. јул 2011.


Пшеница је у Србији скинута са око 40 одсто засејанијх повшинана, просечни приноси су од 3,5 до четири тоне по хектару (т/ха) на индивидуалним имањима, док се на пољима великих комбината очекује и преко седам т/ха, а укупан овогодишњи род пшенице процењен је на око два милиона тона, рекли су данас агрономски стручњаци у изјавама Танјугу.


Стручњаци очекују да ће жетва хлебног жита, са засејаних више од 490.000 ха, у потпуности бити завршена до краја следеће седмице, уколико послуже временске прилике.


Станковић Божу из Баваништа репортери Танјуга затекли су данас на њиви са које је, уз помоћ комбајнера, скидао пшеницу и он задовољно тврди да је зрно на његовој парцели добро „наливено" и да ће очекивани принос бити од 5,5 до шест по т/ха.


Жетва се одвијала тек нешто иза поднева по јаком сунцу и спољној температури преко 34 степена Целзијусова (Ц), а Станковић је објаснио да је најбоље обављати тада, а не рано ујутро како би била избегнута роса која зна да повећа влажност пшенице.


Станковић је рекао да ће пшеницу предати у откуп, али сматра да је понуђена цена државе од 20 динара за килограм (кг) мала и да би требало да буде око 25 динара.


Возач великог холандског комбајна „Клаас" Срђан Живков из Делиблата рекао је да скида летину седам дана и већ је пожњео преко 80 ха.


Према Живкову, пшеница је „добро понела ове године, али се нешто десило са њом", тако да је род различит од њиве до њиве, од 3,5 до 5,5 т/ха и није задовољавајућег квалитета колика су била улагања у сетву.
Живков каже да сваки дан почиње да ради ујутро од 9,30 па до 21.30 часова, јер ноћу пада роса и влажи зрно пшенице. Влага уместо 11 одсто, може достићи и 16 процената у зрну жита што је много.


У Срему је под пшеницом око 41.500 ха, а до сада је жетва обављена на 40 одсто засејаних површина и с обзиром на прогнозе метеоролога и расположиву механизацију, очекује се да ће бити окончана до краја следеће недеље.


Секретар Удружења за аграр Сремске привредне коморе Владимир Влаовић навео је да се приноси у просеку крећу изнад пет тона, што је изнад вишегодишњег просека. Најбољи приноси у Срему су забележени у општини Стара Пазова од чак 6,5 т/ха. На подручју Средњобанатског округа, пожњевено је 6.600 ха и просечан род пшенице био је 4,9 т, речено је Танјугу у Регионалној привредној комори у Зрењанину. Комбајни су у Општини Сечањ скинули хлебно жито са 33 одсто, од 7.494 ха, уз просечни принос од пет т, а у новоцрњанској општини на 15-так одсто, од укупно 5.100 ха. Агрономи из Пољопривредне стручне службе у Зрењанину оцењују да пожњевена пшеница има добар принос, доброг је квалитета, уз ниску влагу, тако да не захтева сушење.


Управник Одељења за стрна жита при новосадском Институту за ратарство и повртарство академик Србислав Денчић оценио је да су се обистинила предвиђања стручњака о веома добрим приносима, који су на нивоу републике око четири т/ха, док се у Војводини бележи просечно 4,5 до пет т/ха, а има и парцела с којих је скинуто чак осам тона хлебног жита са једног хектара.


На појединим површинама у Банату које су касније посејане, где је дуго лежала вода и нису примењена минерална ђубрива, пожњевено свега две до 2,5 тоне, навео је Денчић.


Денчић је напоменуо да би само дуготрајне обилне падавине до краја жетве могле драстично да науде остатку непожњевене пшенице али то, према метеоролошким прогнозама, не би требало да се догоди.


Жетва јечма, пшенице и других озимих култура засејаних на више од 25.000 хектара на шумадијским пољима је у току и приноси су за сада солидни, изјавила је Танјугу саветник за ратарство у Пољопривредној станици Крагујевац Сузана Нешковић и навела да је принос пшенице око 3,7 т/ха.


До сада је пожњевено нешто више од 10 одсто те културе засејане на близу 20.000 ха, рекла је Нешковићева и изразила очекивање да ће принос бити између 3,5 до 3,8 т/ ха у случају пшенице и више од четири т код јечма.