ЗАШТИТА „СВЕТОГ ЂОРЂА“

Европска комисија је у оквиру програма из прошле године одобрила 836.000 евра за пројекат очувања културног и духовног наслеђа у општини Старо Нагоричане, на северу Македоније, углавном  намењених рестаурацији древног православног храма „Светог Ђорђа“, (задужбина српског краља Милутина, подигнута 1313, фрескописана 1318.године) и пећине у којој је подвижнички живео Свети Прохор Пчињски, потврдио је градоначелник те општине Миодраг Јовановић.

У реализацију пројекта је укључено и ресорно Министарство културе Македоније, објашњава Јовановић. Предвиђено је етапно уређење читавог црквеног комплекса, обнављање три старе куће у селу у аутентичном стилу и отварање музеја у здању старе школе.

- Под надзором Управе за заштиту културног наслеђа министарства културе Македоније, значајна средства биће утрошена на обнову крова цркве „Светог Ђорђа“, будући да је влага оштетила део фресака  непроцењиве вредности, - каже Јовановић.

Древна православна светиња „Светог Ђорђа“ у Старом Нагоричану, (у владавини канонски непризнате цркве у Македонији), карактеристична је по непроцењивим вредностима фресака, раскошном фрескоживопису, каменом олтару и специфичној градњи од 11. до 14. века. Сматра се најблиставијим бисером из ђердана српског краља Милутина – једног од највећих средњовековних европских ктитора и мецена.

Црква „Светог Ђорђа“ у Старом Нагоричану формално је под заштитом УНЕСКО-а, а у Македонији је регистрована као споменик културе првог реда.

ЛЕГЕНДА

Према легенди, храм у Старом Нагоричану подигнут је на темељима цркве коју је на том месту у 11. веку изградио ромејски (византијски) цар Роман IV Диоген. У близини садашње цркве, у испосници 28 година је живео Свети Прохор Пчињски, који је ту, према легенди, срео будућег цара и прорекао му успон на ромејски престо. У знак захвалности према пустиножитељу, цар је подигао на том месту цркву, на чијим темељима је краљ Милутин 1313. године изградио нови храм.

ЗАПИСИ

Пошто се у натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала помиње игуман Антоније, очито је да је „Свети  Ђорђе“ био - манастир. О томе сведочи и чињеница да је 1318. године, кад су завршене фреске у манастирској цркви, светињом управљао игуман Венијамин, чије име је, такође, уклесано изнад западног портала.

Српски краљ Стефан Дечански у старонагоричкој цркви се молио пред иконом Светог Ђорђа уочи победоносне битке на Велбужду 1330. године над војском бугарског цара Михаила Шишмана.

Петокуполна богомоља, према описима историчара уметности,  грађена је од камена и опеке, у ромејско-српском стилу налик на њену "претходницу" призренску Богородицу Љевишку и "наследницу" Грачаницу, такође Милутинове задужбине. О томе посебно упадљиво сведочи изглед фасаде „Светог Ђорђа“, очигледна најава структуре фасадних површина која ће најпрефињенију хармонију достићи у - Грачаници. Кад је, пак, о сродности „Светог Ђорђа“ с призренском катедралном црквом реч, посебно у архитектури фасада, блискост је толика да се у науци појавила претпоставка да је протомајстор Никола, познат као градитељ Богородице Љевишке, био и архитекта „Светог Ђорђа“

.Фрескопис, један од најлепших на Балкану, непроцењиве вредности, радили су врхунски средњовековни сликари Михајло и Еутихије.