Овим цитатом из новог романа „Солунска 28” (трећи део), легенда популарне групе „Забрањено пушење” и култне ТВ серије „Топ-листа надреалиста”, др Неле Карајлић, истиче своје повезаност и љубав према нашој земљи и музици.
На промоцији, која је одржана јуче увече (18. априла), на препуном штанду Издавачке куће „Арс Ламина”, у оквиру Сајма књига 2024. у Арени „Борис Трајковски” у Скопљу, представљен је последњи роман из трилогија „Солунска 28“. Ова три издања, као и прву Карајлићеву књигу, „Фајронт у Сарајеву“, објавила је „Арс Ламина“.
- Радујем се сваком повратку у Македонију. Пола живота сам „оставио“ у Скопљу. Често сам долазио и пре него што сам постао популаран, служио сам војску овде (на аеродрому Петровец), а када сам почео да се бавим музиком, Скопље је било један од оних градова у који нисмо долазили само да свирамо, већ и да се забавимо и проведи неко време.
Али овај долазак у Скопље је био другачији, јер ми је први пут била потребна навигација да бих стигао до хотела. Она ме је у једном тренутку „издала” и промашио сам хотел. Град се толико изградио и променио у последњих неколико година, да сам се буквално запитао одакле сам дошао? Шалу на страну, за мене је свака посета Скопљу празник. Обожавам и Скопље и Македонију, и то нисам пропустио да напоменем у својој новој књизи „Солунска 28“ (трећи део). Наиме, један од музичара у бенду који је „спасио Југославију” је Трајче из Македоније.
Прва два дела „Солунаска 28” смештена су у тежак историјски период – први током Првог светског рата, а други у Другом светском рату. Два веома лоша периода за Београд (где се дешавају догађаји из књиге) и за цео регион и свет. Али одлучио сам да трећи роман сместим у најлепше доба – у време експлозије популарне културе – осамдесете. Моја генерација и ја их се сећамо са носталгијом. За нас су то биле најсрећније године, иако нам историјске чињенице говоре да нису биле нимало лаке.
Југославија је у то време пролазила кроз економску, друштвену и политичку кризу, која је на крају резултирала страшним ратом и распадом Југославије. Верујем да рок музика, која је први облик музичког и уметничког израза, који ангажује и подстиче фанове на друштвени ангажман, на побуну против неправде, рата, корупције, има велики удео у тој романтизацији тих година... музика инспирише кретање, не само у Југославији, већ и широм света.
У књизи пишем о својим искуствима из догађаја из осамдесетих, које сам доживео бавећи се музиком и уметношћу. Сведочанства су из прве руке, за разлику од догађаја из прве две књиге, за које сам морао да консултујем историјске чињенице и записе. Ова књига је носталгичан поглед на осамдесете, године секса, дроге и рокенрола – рекао је др Неле Карајлић, који је открио да ради на новој музици, али и на новој књизи, овога пута о славном научнику Николи Тесли.
Уредник књиге Татјана Димовска-Атанасова рекла је да је овим делом стављена тачка на причу о судбини дорћолске адресе и неколико генерација које су овде живеле, али да је отворено ново поглавље у стваралачкој биографији човека који пева, компонује, глуми, режира и пише.
- За сво то време др Карајлић нам је својим непресушним смислом за хумор олакшао разумевање и подношење света у коме смо се много више бавили преживљавањем него уживањем у животу. Била је то шала госпође историје. Али др Карајлић не би био др Карајлић да у својој саги о једном граду и два и по светска рата није зграбио ту исту Историју где је најтања и окренуо је наопачке. Отуда завршни део „Солунске 28” можемо читати као својеврсно обрнуто пророчанство сатиричара-пророка, који је видео шта ће нам се догодити много пре него што нам се то заиста догодило. Сада је пред нама снажан уметнички поглед на недавну алтернативну прошлост у којој је избегнут крвави распад Југославије захваљујући поверењу свих њених народа и народности у рокенрол.
И немојте мислити да су то измишљотине, јер након што прочитате последњу реченицу последњег дела „Солунске 28“, схватићете колико вам је жао што свет из маште др Карајлића није постао стварност.
Мада, никад се не зна – рекла је Димовска-Атанасова.
фото: Арс Ламина
