06. новембар 2014.

Скопје Белград – Београд Скопље. Убав Македонски Збор и Лепа Српска Реч су главни ликови у оди писмености које тумаче Скопљанка која живи и ради у Београду и Београђанка из Скопља. Реч је о најновијем сценском извођењу делова класичне македонске и српске књижевности, савремене и класичне поезије, уобличеном у савременој симпатичној женској причи која је премијерно представљена 29. октобра у Скопљу Прича о женама које се на путу Скопје – Белград, односно Београд – Скопље упознају и постају добре пријатељице.

Скопљанка живи и ради у Београду, а Београђанка у Скопљу. Како и зашто је Скопљанка отишла у Београд, а шта је довело Београђанку у Скопље је један те исти одговор који ће зближити ове жене. „Одговор је љубав. Животне приче ових жена су две стране исте медаље – и једну и другу љубав је довела у другу земљу. Обе имају сличне проблеме са језиком, прилагођавањем у новој средини, али имају и сличне радости, нова пријатељства... Исте су и њихове професије, везане су за позориште, обе су глумице", каже Драгана Боснић. Ту негде ова лепа женска, а пре свега животна прича добија сјај, ређају се прекрасни стихови из српске и македонске књижевности и на два језика повезује се лично и позоришно искуство.

Убав Македонски Збор и Лепа Српска Реч су централни ликови у овој оди писмености, а предложак за сценско извођење су делови из класичне македонске и српске књижевности.

Истичући вредности речи којима се прича ова сага о новом пријатељству, топло и нежно промовишу се и високе вредности у међуљудским односима, јер туга је туга, а радост је радост без обзира на ком језику се изражавају.

Великани српске драматургије и поезије: Јован Стерија Поповић, Нушић, Лаза Костић, Ковачевић, Јован Дучић, Милош Црњански, Мирослав Антић, Шантић, Милан Ракић, Бранко Радичевић...као и великани македонске драматургије и поезије: Блаже Конески, Матеја Матевски, Горан Стефановски, Дуковски, Венко Андоновски, Крле, Димитров, Павловски, Константин Миладинов, Рацин....су окосница сценарија и предложак за ову једноставну причу за све генерације која је премијерно изведена у Балетском студију Ребис у Скопљу.

Од Шекспира до Нушића
Драгана Боснић је рођена Војвођанка. Факултет драмских уметности завршила је у Новом Саду у класи професора Петра Банићевића. Професионалну каријеру започиње у позориштима у Новом Саду, касније у Сомбору, неко време је и у Суботици, а затим у Београду, одакле долази у Скопље. „У својој новој домовини, Македонији радила сам на сцени Драмског театра и Македонског народног театра у

Скопљу као и у Кумановском театру. То ми је омогућило сарадњу са еминетним домаћим позоришним уметницима и режисерима: С. Миленковским, В. Христовим, З. Славенским, Н. Поплавском", каже Драгана. Филмска активност је паралелно присутна у радној биографији ове глумице и то преко сарадње са Русјаковим, Петрушевским, Деспотовским, Бојаџи, Ивановим, Трајковим. Ипак, треба издвојити значајније улоге међу којима је Краљица Елизабета у „Ричарду трећем" Вилијема Шекспира, Краљица Еленора у представи „Краљ Џон". Ту су и представе „Сан летње ноћи" у којој тумачи улогу Хиполите, Рушчукову у Крлежином комаду „У логору", у Брехтовом „Кавкаском кругу кредом" била је Натела Абашвили; „Бубњеви у ноћи" у којој је била Маман, у „Темпираној опери" тумачила је Госпођу Александар, Дару у Нушићевом „Ујежу", Дацу у „Госпођи министарки". Врло успешан је био и њен мултимедијални пројекат „Like"- перформанси са уметничким групама који преко синкретичности изражавају своје уметничке ставове (Led Art).

„То је било у време док су се уметници још увек окупљали око идеја а не око хонорара или функционера који управљају институцијама, у време када су галерије биле тиха места преплављена бојама, време када се у позоришта улазило са задње стране, преко дворишта, кроз бифе, па мало окрзнеш сцену, поздравиш се са онима које сретнеш па сви заједно, ужурбано а блиско, галамџијски али и мало подуплашено, журе у сусрет тренутку који ће се памтити. Док још грубост није завладала светом...

 Уметност треба приближити што већем броју корисника
Као паралелне активности Драгана Боснић наводи креативни рад са децом од којих треба издвојити педагошки рад у ДМБУЦ „Илија Николовски Луј", на одсеку за балет, где ради као сарадник - професор глуме. Ту је и сарадња са одраслима из различитих рањивих категорија, а све у намери да се уметност приближи што већем броју корисника. „ Дружење и рад са децом у Државној школи за рехабилитацију деце и омладине са оштећеним видом „Димитар Влахов", сарадња са Савезом слепих је за мене посебно искуство. Наше мале представе, излети и разговори доказују да је задатак уметника, односно, глумца да игра и да при томе уметност приближи што већем броју људи. То показују и искуства са Психодрамом као терапеутском методом и дружење са пацијентима из психијатријске болнице Бардовци. Мислим да нико, апсолутно нико, не сме да буде ускраћен уживања у уметности", каже ова свестрана уметница. Пројекат Скопље Београд - Белград Скопје глумица Драгана Боснић је радила у сарадњи са Удружењем жена Српкиња, а финасиски је подржало одељење за културу Града Скопља. Прво извођење је било у част двадесетдвогодишњег постојања и успешног рада овог Удружења које је прослављено на дан Свете Петке 27. октобра у цркви Свети Арханђел у Аутокоманди. Треба подсетити да је и прошле године Град Скопље подржао пројекат Азбука Вуков рјечник Драгане Боснић који је реализован у ОШ Кирил и Методиј у селу Кучевишту на Скопској Црној Гори. У току су преговори да ови пројекти буду представљени и у Србији као уметничко стваралаштво Срба у Македонији.