18. април 2016.

Професор др Драган Станић, познат под псеудонимом Иван Негришорац, на редовној 128. Скупштини Матице српске у Новом Саду, у присуству 297 делегата, уз благослов владике бачког СПЦ Иринеја добио је поверење за нови мандат председника најстарије научно-књижевне институције у Србији.

Станићу је то други узастопни избор за челну функцију, а на скупштини су изабрани и потпредседници - професор др Бранко Бешлин, др Миодраг Матицки и професор др Ненад Остојић. За генералног секретара именован је доцент др Ђорђе Ђурић, а изабрано је и 36 чланова Управног и седам чланова Надзорног одбора. На Скуштини су дефинисани и утврђени циљеви Матице у наредном мандатном периоду.

Са Скупштине је упућен захтев Министарству културе Србије за укидање неоправданих финансијских рестрикција које погађају редовну делатност те установе, услед чега не постоји ни системско финансирање капиталних пројеката, попут Српске енциклопедије. Угрожен је и опстанак јединстевног часописа "Летопис", а од државе је затражено и да убрза повратак имовине Матице и њених задужбина.

На скупштини је са представницима Савеза Срба у Аустрији договорено оснивање Матице српске у Бечу. како је рекао председник Савеза Срба у Аустрији Зоран Алексић, на темељу потписане Декларације о сарадњи српских организација подунавских земаља у оквиру конференције у Братисалави средином септембра прошле године, отзворени су разговори на тему ширења програма и идеја Матице српске у дијаспори.

"Матица српска као најстарија и најугледнија институција културе српског народа оснива друштва својих чланова, која су тренутно активна у неколико градова Србије, као и у Црној Гори и Републици Српској. Самим тим, појавила се потреба да се такво друштво оснује и у дијаспори, при чему Беч има посебну тежину због историјских, али и актуелних околности у погледу броја наших људи који у њему и широм Аустрије, живе", рекао је Алексић.

Поред седишта матице српске у Бечу, како је утврђено, у сваком главном граду аустријских покрајина биће оформљена секција која би спроводила план ширења српског језика, књижевности и културе, како је оцењено, на једном вишем нивоу.