27. септембар 2010.

Дунавска стратегија је кључна за развој инфраструктуре Србије, а јачање сарадње на развоју пројеката на Дунаву представља инвестицију у европску будућност, рекао премијер Мирко Цветковић на отварању скупа о примени Дунавске стратегије.

Укључивање у Дунавску стратегију за Србију значи, не само јачање конкурентности, већ представља и кључан пројекат за развој транспортне инфраструктуре, рекао је председник Владе Србије Мирко Цветковић, на отварању скупа о могућностима финансирања Дунавске стратегије.

Цветковић је поручио да сваки напор у правцу јачања сарадње на развоју пројеката на реци Дунаву представља инвестицију у европску будућност.

Премијер је подсетио да у сливу Дунава живи око 80 милиона људи и да Дунавска стратегија има важан задатак да мобилише ресурсе ЕУ и подунавских земаља, како би се унапредио економски развој, саобраћај, туризам, побољшала безбедност, сузбио криминал и очувала култура и идентитет народа који живе на том подручју.

Ускоро почиње изградња Жежељевог моста у Новом Саду, вредног 60 милиона евра, за чију ће изградњу Србија и ЕУ издвојити 30 милиона евра, као и радови на новом мосту у Београду преко Дунава, у сарадњи са кинеским партнерима, навео је Цветковић.

Европски комесар за регионалну политику Јоханес Хан рекао је да Европска комисија даје пуну подршку свим пројектима сарадње на Дунаву, али је навео да треба размотрити постојеће финансијске концепте и трудити се да се постојећа средства реализују за пројекте на Дунаву.

Европска инвестициона банка даће пуну финансијску подршку пројектима на Дунаву, рекао је председник те институције Филип Мејстад. ЕИБ сарађује са Европском комисијом на стратешком нивоу, навео је Мејстад, истичући улагање у еколошке пројекте и техничку подршку, као кључне приоритете у развоју Дунавске стратегије.

Потпредседник Владе Божидар Ђелић рекао је да је свестан чињенице да су у оквиру европског буџета ограничена финансијска средства, али да треба изнаћи начина за новац у оквиру расположивих средстава.

Развој Дунава је важан за целу Европску унују, а не само за земље региона, рекао је Ђелић, нагласивши да сви треба да очекују да, од 2014. до 2020. године, Дунавска стратегија буде видиљива ставка у буџету ЕУ.

Србија је већ обезбедила 18,5 милиона евра, из свог буџета, за припрему дунавских пројеката. Обнова Голубачке тврђаве после 700 година, изградња локалне инфраструктуре у Великом Градишту код Сребрног језера и локалних пројеката у Бачу само су неки од пројекта на којима ће се радити, прецизирао је Ђелић.

Потпредседник Владе Србије, који је национални координатор за Дунавску стратегију, рекао је да би Стратегија требало да буде усвојена у првој половини следеће године, када Мађарска буде председавала ЕУ.

На састанку у Палати Србије учествују национални координатори Дунавске стратегије 14 подунавских земаља, представници финансијских институција и Европске комисије.

Главне теме скупа су извори финансирања пројеката на Дунаву, са циљем да се подстакне будуће планирање у оквиру Дунавске стратегије.

Дунавски регион захвата простор на којем живи 115 милиона људи. Од 14 земаља кроз које протиче Дунав, њих осам су чланице Европске уније.