Млади дипломирани правник који је осмислио и уредио страницу под називом Картографија на Фејсбуку, у разговору за СЛОВО прича о картама које сам ствара, изазовима и потешкоћама са којима се сусреће.

Кроз карте, које приказују историјске, географске и статистичке податке, Душан приказује чињенице, а на посматрачу је да дође до својих закључака. Посао који ради тражи стрпљење, марљивост и посвећеност помном сакупљању информација. Свој занимљиви рад и таленат имаће прилику да прикаже на изложби у Скопљу. То је био повод да нас посети и упозна се и са нашим радом. Своје одушевљење мисијом СПОНЕ пренео је и на свом Фејсбук профилу.

Како си дошао на идеју да креираш и уредиш страницу “Картографија”, да ли се ту може стећи комплетан утисак о твом раду и изазовима са којима се суочаваш?

- Страницу сам направио приметивши једну празнину на српском ''интернет небу'', није било
ниједне сличне која се бави искључиво картама. На почетку сам објављивао карте других
аутора из своје велике колекције, али ме је временом се више фрустрирало што за многе теме
из домаће историје које ме интересују - или нема картографског приказа, или је он прилично
штуро одрађен. Тако сам почео сам да правим карте, на почетку доста слабијег квалитета али
је то временом напредовало док нисам пронашао свој препознатљив стил. Томе има 6 година.
Доста пута сам говорио о томе да свој рад не изједначавам са страницом на којој објављујем
карте. Она јесте у овом тренутку начин преко ког најчешће комуницирам са пратиоцима али не
дефинише мој рад. Наравно, ''Картографија'' је оно што људи непосредно виде, често кроз
специфичан хумор и све друго што прати објаве, али увек ми је битно да напоменем да је
акценат на картама, не на страници преко које се објављују. Једнога дана, по логици ствари,
странице неће бити али карте ће, надам се, о(п)стати.

Као да говориш кроз карте. Чују се и историја и географија и статистика. Како уклапаш тако различите науке у целину? Колико има твојих личних ставова уплетених у те карте?

- Драго ми је када људи примете мој лични печат на картама и када дођу до утиска да преко
њих комуницирам с њима. Међутим, важно је да карте и поред тога остану чињенично тачне,
али да на неки начин у мноштву информација које могу да се пласирају, гледалац ипак уочи
оно што је мени било занимљиво и зашто је карта на крају крајева и настала. Мислим да није
лако успоставити такву равнотежу кроз средство информисања какве су карте, које су по
природи ствари без много текста.

Хоћеш ли се у будућности бавити и Македонијом?

- Потпуно искрено речено, Македонија ми кроз картографски рад није у жижи пажње. Можда
ће се то променити али кроз карте и истраживања сам се највише бавио Босном и
Херцеговином и Србијом. Ту је такође и Хрватска, док се Црном Гором и Македонијом бавим
више на теоријском нивоу него кроз израду карти. Могу слободно да кажем да је 95% онога
што сам урадио необјављено. Македонија би дошла тек негде после побројаних држава, али
то не умањује њену важност. Можда ћу јој се у будућности више посветити кроз карте, иако
сам и до сада урадио један пристојан број карти у вези са пописом у РСМ.

Када можемо очекивати изложбу у Скопљу?

- Надам се изложби у Скопљу током ове, 2023. године. Недавно сам картографски заокружио
тему пописа у Србији и Југославији од 1834. до 1931. године и мислим да би једна таква
изложба, уз додатак онога што сам радио непосредно и посредно у вези са Македонијом, била
одговарајућа за публику у Скопљу и Северној Македонији.