У мору догађаја нешто што не сме да остане неспоменуто.

На дан, 21. маја 1349. године, пре 674 године проглашен је знаменити "Душанов законик". Донет је на сабору у Скопљу 1349 године (првих 135 чланова), а допуњен на сабору у Серу 1354. са још 66 чланова, тако да има укупно 201 члан.

[caption id="attachment_26228" align="aligncenter" width="566"] Стратимировићев рукопис[/caption]

Оригинал "Душановог законика" није сачуван, али су сачувани многобројни преписи (преко 20) у периоду од XIV до XVI века. То сведочи о његовој примени не само у средњем веку, већ и касније под Турцима у оквиру цркве.

"Душанов законик" је писан на народном, старосрпском језику, за разлику од других законика тог доба (мађарског, чешког, пољског) који су писани латинским језиком.

"Душанов законик" није у потпуности оригинално дело. Постоје бројни извори из којих су чланови преузимани: старо словенско и српско обичајно право, раније повеље српских владара, византијско право, статути приморских градова и др.

Јубиларна поштанска марка поводом 600-годишњице овог догађаја и Душанов законик, далеке 1949. године у ФНР Југославији.