Данас се навршава 20 година од терористичког напада у коме је, из аутоматског оружја, убијено двоје, а тешко рањено четворо српске деце у Гораждевцу на Косово и Метохији (КиМ). Убице српске деце, и поред награде од милион евра и обећања представника Унмика да ће, како су тада рекли, “преврнути сваки камен да их нађу”, још увек нису познате, а за злочин над недужном децом још увек нико није одговарао

„Навршиле су се две деценије туговања и бола за убијеном српском децом, али и две деценије сећања на многострадалну српску Метохију, која је у главама албанских терориста и нељуди била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности остварен”, саопштио је директор Канцеларије за Косово и Метохију др Петар Петковић, преноси Танјуг.

На данашњи дан 2003. године, у оружаном нападу на више од педесеторо српске деце која су се купала у реци Бистрици, убијени су Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), док су тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

„Пантелија и Иван изгубили су своје младе животе због сулуде идеологије мржње, која је усмерена према читавом српском народу на Косову и Метохији, његовој култури, духовности, писму и свеопштем трајању. Посебно забрињава чињеница да та идеологија до данас није напуштена и да има бројне политичке присталице, инспираторе и спонзоре у Приштини”, нагласио је Петковић.

Несхватљива је и чињеница, казао је он, да се овај монструозни злочин догодио пред лицем међународне заједнице, односно након доласка међународне мисије на Косово и Метохију, у чијој је надлежности заштита људских живота, кажњавање злочина и увођење владавине права.

„И поред обећања представника УНМИК-а да ће 'преврнути сваки камен' да пронађу убице, 2010. године случај је био затворен, јер истрага није дала никакве резултате. Као по правилу, злочинци над српским народом на КиМ остају непронађени, безимени и некажњени”, навео је Петковић.

Затварајући истрагу о страдању наше деце и многих других наших сународника на Косову и Метохији, нагласио је он, учињен је грех против човечности, а међународна заједница је капитулирала пред идеологијама мржње и тероризмом.

„Канцеларија за Косово и Метохију очекује и од међународних представника да се не оглушују о српске патње, да не забораве овај злочин и живе ране родитеља и да уложе свој ауторитет да се починиоци пронађу, јер овакав злочин никад не застарева”, рекао је Петковић.

„Да је идеологија мржње и те како жива показују и недавни догађаји у покрајини, у којима су жртве била српска деца: између осталог на Бадњи дан, ове године нападнути су из ватреног оружја Стефан и Милош Стојановића из Готовуше, на Божић је претучен Стефан Томић из Клокота, недуго затим двојица Албанаца су изболи ножем Бобана Ђузића, а припадници РОСУ претукли су два српска младића Ђорђа и Лазара у Јошаници код Лепосавића, као и Дару и Кристијана у селу Житковац, напади на Србе на Косову и Метохији су свакодневна појава”, навео је Петковић.

Међутим, како је истакао, упркос трагичном губитку и свакодневним недаћама, Срби опстају и остају на својој земљи и чувајући и обилазећи гробове своје деце и умрлих предака, чувају српски траг, постојање и корене у Метохији.

„Држава Србија ће наставити да их у томе подржава и помаже и да буде као и до сада стално присутна у њиховим животима, како би они који су остали и опстали живели боље и како би истина о почињеним и некажњеним злочинима угледала светлост дана”, казао је директор Канцеларије за КиМ.

„Проналажење и кажњавање злочинаца би уједно био и показатељ да постоји добра воља за нормализацију односа и изградњу међусобног поверења и да је дијалог једино средство за решавање свих проблема у покрајини”, закључио је Петковић.

Без права на правду

Еулекс је у децембру 2018. године предао полицијске, тужилачке и судске списе предмета и пратеће доказе косовским органима и након тога надлежни косовски органи имају пуну одговорност за списе предмета и пратеће доказе које је предао Еулекс.

Тако је одговорено из мисије Еулекс на питање Радио Ким зашто је обустављена истрага о убиству двоје и рањавању четворо српске деце у Гораждевцу 13. августа 2003. године.

Еулекс је навео да је предао 495 полицијских списа предмета организованог криминала, 434 списа предмета ратних злочина, списе предмета несталих лица, списе предмета на којима је радио само Еулекс и више од 1.400 тужилачких списа предмета.

На данашњи дан 2003. године, у оружаном нападу на више од педесеторо српске деце која су се купала у реци Бистрици, убијени су Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19), док су тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13). Еулекс је случај затворио због, како су навели, недостатка доказа, преноси Танјуг.