Када су пре пар година чувену новинарку Миру Адању Полак, која на РТС-у уређује серијал „Ексклузивно“ питали шта, заправо, значи, ТО, „ексклузивно“, она је одговорила да је ТО „нешто“ што нема нико други, осим вас, најмање шест месеци пре или после.

Текст који је пред Вама неће имати нико, вероватно никада, јер, осим долепотписаног, и две ТВ-екипе које су снимале овај догађај, није било другог новинара.

Али, кренимо редом...

На иницијативу амбициозног новинара Дражена Бауковића, познатог по дивном музичком серијалу „Музичка индустрија“, екипа Телевизије Црне Горе је баш из Скопља започела снимање свог новог пројекта.

[caption id="attachment_23753" align="aligncenter" width="1611"] 16-ог фебруара 2023-ће се у студију М2 Македонске Радио Телевизије поново нашла цела постава Леб и сол-а која је снимила „Као какао“, укључујући и продуцента Брацу Зафировског[/caption]

Реч је о серијалу са укупно 21-ом емисијом у којима ће бити представњено 36 култних албума југословенске музике.

Избор да Скопље пробије лед дешава се заслугом култног бенда Леб и сол, који је далеке 1987-ме, 30-ог марта, објавио антологиски албум „Као какао“. Снимање серијала ТВ Црне Горе се случајно подудара са недавном објавом споменутог албума, поново на винилу, који је већ неколико недеља заредом најпродаванији у региону. Једино што је некада издавач био „Југотон“, а данас „Кроација Рекордс“.

[caption id="attachment_23733" align="aligncenter" width="1753"] Као какао са свим потписима - важан део дискографске историје. И изазов за сваког колекционара[/caption]

Организацију снимања у познатом М2 студију Македонске Радио Телевизије добила је управо екипа националног ТВ сервиса, која је на висини задатка обавила свој део посла. Врхунски!

У топлој и срдачној атмосфери, госте је дочекивала насмејана уредница Мери Попова, док су тим музичке емисије „Стисни Play“ и новинарка Александра Јовановска стрпљиво чекали да својом камером забележе реализацију овог великог пројекта колега из Црне Горе.

Тако су Црногорци снимили документарац, а Македонци документарац о том документарцу. Савршено...

[caption id="attachment_23743" align="aligncenter" width="1701"] Гарабет Тавитјан евоцира успомене са снимање албума „Као какао“[/caption]

Студио М2 за снимање пројекта није изабрано случајно. Наиме, 80-их година ХХ века то је било једно од најбољих тонских студија у Југославији.

Ту се почетком 1983. обрео и Горан Бреговић са својим „Бијелим дугметом“, да би снимио последњи албум са оригиналним певачем Жељком Бебеком - „Успаванка за Радмилу М.“

Прича о албуму „Као какао“ отприлике почиње овако...

На захтев дискографске куће „Југотон“, Телевизија Скопље 11-ог новембра 1986-те добија телеграм, резервацију термина за снимање новог албума групе Леб и сол у М2 студију, за 200 радних сати. По унапред договореној цени за реализацију пројекта.

- Снимање почиње у зиму 1986. - 17-ог новембра, и продужава и у прве месеце 1987. Снимало се у вечерњим терминима, после 21 сат, до касно у ноћ - открива сниматељ ове чаробне плоче и ко-продуцент „Какаоа“ (заједно са Влатком Стефановским и Боданом Арсовским), један од најзначајнијих македонских тон-мајстора Братислав Брацо Зафировски.

[caption id="attachment_23740" align="aligncenter" width="1238"] Брацо Зафировски - много више од сниматеља и ко-продуцента албума. Важна карика у раду Леб и сол-а[/caption]

Брацо, који је уредно бележио сваки детаљ настанка албума „Као какао“ на снимање је дошао са студијским дневником, где је темељно записивао све моменте снимања.

„Као какао“ је његово капитално дело. Свакако, и пре, а и после овог албума Брацо је снимао, продуцирао..., али захваљујући „Какау“ сасвим заслужено сакупио је све могуће ловорике стручне феле. Да је савршено обавио посао доказује и време, јер „Као какао“ и после 35 година звучи моћно и свеже. „Какао врхунског квалитета“, неко је некада записао...

[caption id="attachment_23741" align="aligncenter" width="2210"] Брацин дневник снимања - Чувам ноћ од будних...[/caption]

Ипак, није све ишло баш тако глатко. Снимање албума „Као какао“ долази у периоду када се Леб и сол нашао на раскршћу. Годину дана раније су објавили албум „Звучни зид“, који је био колекција филмске, телевизијске и позоришне музике, и питали се - „Шта даље“?

Да ли да промене нешто из корена, или да продуже истим путем? - је питање које је мучило шефа оркестра Влатка Стефановског. Одлучили су се за ово прво...

[caption id="attachment_23735" align="aligncenter" width="1536"] Влатко Стефановски, поносан што је реиздање албума „Као какао“ већ неколико недеља заредом најпродаваније у региону, позира за СПОНУ са новинаром Иваном Бећковићем[/caption]

Од џез-рок бенда, претежно окренутог инструменталима, музички компас их води у другу страну. Снимају комплетно вокални албум. Песме за певање.

Влатко је написао шест фантастичних текстова („Као какао“, „Криза тридесетих“, „Мамурни људи“, „Играј“, „Чувам ноћ од будних“ и „Чекам кишу“), два његов брат Горан Стефановски, највећи драмски писац са ових простора („Скопје“ и „Аутопут“), а један - легендарни Арсен Дедић. Једном ми је Бодан Арсовски открио да је Влатко често ишао код Горана на консултације.

А Арсен? Арсен је у причу ушао као њихов дугогодишњи пријатељ...

- Арсен ми је понудио два текста, која је радио на моју музику. Један се звао „Мрзим јутро“, а други, који смо снимили „Femme Fatale“ - открива Влатко у документарцу.

На албуму „Као какао“ је за бубњевима опет био изванредни Гарабет Тавитјан, један од најцењенијих бубњара бивше Југославије. Његова браворузна бубњарска решења забележена на овом албуму, која се темеље на дугогодишњем раду и истраживању ритмова, од македонског етна, преко џеза до рокенрола, су изазов за свакога ко се на овим просторима латио бубњева.

У бенду се нашао и даровити саксофониста Гоце Мицанов. Њега је Влатко, док је био у војсци у Штипу, често гледао како носећи свој саксофоном, иде ка музичкој школи.

[caption id="attachment_23737" align="aligncenter" width="1153"] За потребе снимања документарца, из Штипа где живи, дошао је и саксофониста Гоце Мицанов[/caption]

Ипак, није само та преданост послу фасцинирала Стефановског да позове у бенд Мицанова. Наиме, Влатко је одувек био заљубљен у тај спрингстиновски звук, који је бојио саксофон. Баш онакав каквог је Гоце отсвирао на албуму „Као какао.

Али, није био он једини новајлија у бенду. За клавијатурама се нашао Кирил Џајковски, познат као неко ко је осмислио и водио јако цењени скопски састав „Бастион“...

[caption id="attachment_23736" align="aligncenter" width="1047"] Кирил Џајковски - од Бастиона, преко Леб и сол-а, сарадње са Владом Дивљаном... - до велике регионалне звезде[/caption]

- Шта је Влатка толико фасцинирало код Џајковског, да га позове у бенд?
Одговор на питање се налази у „документарцу о документарцу“ Македонске Телевизије. Да задовољимо знатижељу читалаца - ради се о једном концерту у Београду знамените личности светске џез сцене, на коме је Влатко приметио Кирила...

Џајковски се после Леб и сол-а, крајем 80-их, одселио у Аустралију, где се средимом 90-их дружио и сарађивао са Владом Дивљаном. Као композитор филмске музике, посебно као композитор у филмовима Милча Манчевског стекао је велику регионалну репутацију.

[caption id="attachment_23739" align="aligncenter" width="1077"] Бодан Арсовски се на „Као какао“ доказао и као главни вокалиста у песми „Аутопут“[/caption]

Бодан Арсовски, који је са Влатком био једини стални члан бенда (Гаро је одлазио и долазио, Драгољуб такође, као и Кокан Димушевски) се на албуму осим као басиста појављује и као композитор песме „Аутопут“, за коју је текст написао Горан Стефановски. У овој песми Бодан је стао испред микрофона, као главни вокал.

Његове приче и сећања везане за „Као какао“ су драгоцени бисери и сведочанства, достојне за најлепше странице архиве југословенског рокенрола.

[caption id="attachment_23769" align="aligncenter" width="2048"] Матен Вардар брзо тече... - новинар Иван Бећковић на Каменом мосту прича о значају албума „Као какао“...[/caption]

Црногорска телевизија је у Скопљу снимала два дана. Ексклузвност М2 студија имали су чланови Леб и сол-а, који су се после 35 година поново нашли у средишту, где је све почело, као и музички новинари Иван Бећковић и Љупчо Јолевски. Саговорник је био и легендарни менаџер Велибор Џаровски Џаро, који је у то време често долазио у студио да чује шта то Леб и сол снимају...

- Џаро је, када је чуо „Као какао“ викао на сав глас да та песма треба да иде на Евровизију - открива Брацо Зафировски анегдоту о Џари...

[caption id="attachment_23734" align="aligncenter" width="1554"] Са снимања: Како је Кирил Џајковски фасцинирао Влатка Стефановског на београдском концерту једне велике џез звезде...[/caption]

Документарац ТВ ЦГ се планира за јесен, негде у октобру, када и остале емисије треба да буду снимљене.

Оно што је снимала Македонска телевизија ће се емитовати много брже - чим материјал буде измонтиран. У њему ће се наћи и приче које из колегијалних разлога, овога пута нисмо желели да откривамо пре телевизиског емитовања. Ипак смо на овом снимањи били „само“ ексклузивни гости. Разумећете.
На одушевљење многобројних фанова Леб и сол-а и албума „Као какао“...

Иван Бећковић
фото: Марко Шипка