У рубрику ПРЕИМЕРИ уврстили смо Елену Бубало Михајловску. Изблиза са необично посвећеном женом у мору различитих обавеза...
Како се постаје Победник?
Верујем да је свако победник у својој причи о успеху и хвала вам што тако видите моју. С обзиром на то да је све почело пре 14 година, када сам била само студенткиња хемије, живела у селу удаљеном више од 20 километара од града, одрастала у скромној пољопривредној породици, где чак и да су хтели, због обима посла, нису могли много да ми помогну, ни финансијски ни у доношењу одлука, онда бих рекла да је мој јасан циљ шта желим да будем, моја истрајност да издржим све препреке посебно зато што сам женског пола, дисциплина која је у мени изграђена кроз фолклор и помоћ родитеља, чињеница да сам знала и била свесна да није лако, али уз учење и стрпљење ће се то постићи, па сам морала да радим чак и посао који нисам желела, али који ће ми помоћи да остварим свој циљ.
Много је фактора који су ме довели овде, али ништа ми није пало са неба, нескромно ћу рећи да сам веома вредна, не плашим се посла и ствари изводим до краја. Када сам завршила свој први универзитет, знала сам да волим науку, али нисам волела тај посао овде у Македонији, радила сам кратко, три године, у струци, само да бих имала новца да научим нешто ново, да будем тренер и да не будем терет родитељима. И, чим сам дипломирала, потпуно сам се посветила рекреативном спорту, много сам учила, много радила на себи. Данас сам овде, поносна на цео фитнес бизнис и бренд.
Очигледно је да сте жена која воли изазове, не плаши их се, напротив, волите да им идете у сусрет, и желите здраве темеље за развој и богат, испуњен свакодневни живот - како се долази до те фазе?
Понекад, осим што сам проглашена женом која воли изазове, могу рећи и да је то део мог карактера откако знам за себе, па верујем да и то игра улогу. Али, ако бих морала да будем конкретна, нагласила бих неколико ствари: организацију и постављање приоритета и за дан и за живот, поштовање породице и њених вредности, виђење здравља као кључног фактора у суочавању са свакодневним изазовима и, на крају, подједнако важно, огромну подршку мог мужа, сви смо тим код куће и тако функционишемо. Волим ред и правила и то ми много помаже да успем са троје деце, са собом, мужем и послом који је све обимнији и захтева много наше посвећености. Сами испуњавамо своје време, бирамо шта ћемо да радимо, за свакога квалитетан свакодневни живот није исти, тако да ми је драго што се мој тако доживљава.
Како сте провели детињство, да ли сте у првим корацима знали шта желите и да ли је физички сегмент развоја, вежбања и усмеравања био унапред одређен?
Ах, покушавам да направим кратку анализу. С обзиром на то да смо три сестре, ја сам најстарија и мајка ме је родила са 19 година и да сам живела на селу, општа слика мог детињства је одрастање са много људи, великом породицом и много бака, дека, прабака и прадедова, са пуно љубави и емпатије. Веома укључена у кућне послове, али, с друге стране, никада нисам заостајала у образовању, у сваком смислу те речи. Спорт, плес и фолклор више од 15 година, и то је, заправо, моја највећа школа из тог периода. Да будем дисциплинована, да имам ред, да идем сваки дан из села у град да играм сама, после сат времена вожње, да се посветим учењу и да помажем оцу на пијаци. Немам никаквих других спортских активности нити било чега из породице, али ми је фолклор свакако много помогао. Са 19 година сам почела рекреативно да вежбам и то ми је толико ушло под кожу да сам пожелела да ми то буде професија.
Има ли треме испод осмеха и посебног израза лица? Наилазите ли на потешкоће или их уопште нема?
Са сигурношћу могу рећи да ми, уз огромно искуство, буквално није потребна припрема, то је мој живот, сво моје знање слободно излази из мене, поред тога, вежбање помаже уму да буде слободнији када се изражава. Али, ако говоримо о прошлости, имала сам трему и мислим да је то сасвим нормалан део сазревања особе, како личног тако и пословног.
Могу имати трему у новој ситуацији где носим велику одговорност, на пример, када смо отварали нову салу за децу - то је било потпуно ново искуство за мене.
Подижете физичку спремност на виши ниво у, сада већ препознатљивим, центрима. Где се теретане налазе и како изгледа ваш ангажман?
После дугогодишњег рада, данас имамо потпуно опремљене теретане које нуде веома квалитетан тренинг. Имамо групне тренинге, што је важна чињеница. Градимо заједницу и свако ко дође има осећај припадности, осећа се прихваћеним. Људи овде не виде само теретану за тренинг, виде групу у којој деле нешто заједничко са другима, негују пријатељства међу собом, а истовремено тренирају и раде нешто веома здраво и паметно за себе. Тренутно имамо три теретане - Fitness Factory Кисела Вода, Fitness Factory Карпош 1 и Fitness Factory Јуниорс, намењену деци од 4 до 11+ година. Све три теретане су и за мушкарце и за жене. Поред тога, имамо и платформу Healthy.me, на коју се могу претплатити они којима теретане не одговарају и вежбати снимљене тренинге где год им одговара. Главни циљ нашег тренинга је да рекреативни спорт буде део свакодневног живота сваког човека, али уз помоћ професионалног тренера. Свако добија индивидуални приступ и постиже свој циљ. Помажемо људима у овом брзом темпу живота да се зауставе на један сат дневно и посвете се свом физичком и менталном здрављу, да имају бољи и квалитетнији живот.
Колико знате о свом пореклу, прецима и необичном и лепом презимену?
Јако мало знам о овој теми, ретко се о томе причало, била сам мала када су ми баба и деда умрли, тако да ме није много занимало. Сећам се да се код куће увек говорио српски, само су моји родитељи са нама говорили македонски. Увек се причало о Лици и том крају и како је мој прадеда, током политичке нестабилности, као и многе друге породице са истим презименом, побегао и дошао у Македонију. Увек су се изјашњавали као Срби, па су нас чак и у школи третирали као мањину, иако смо овде рођени. Неки су моје презиме читали и као Будало. Размишљала сам да позовем оца да разговарамо и запишемо то, али онда одговор не би био мој.
Можда ће ово бити подстицај да откријем мало више, јер ме занима ова тема.
Разговарао: Милутин Станчић
Фото: Лична архива
Интервју - Слово број 68, октобар 2025.
