17. новембар 2013.

ФАЛСИФИКАТИ ИСЛАМА БАФТИАРИ

- У вези књиге JETA NË GUR --

Пише: Проф. Др Каплан БУРОВИЋ, академик 

Читајући књигу JETA NË GUR - (= ЖИВОТ У КАМЕНУ) - тобоже монографија македонских села Заграчан и Шума, са сериозним и научним претензијама и са сталним оптужбама (са странице на страници!) за Словене, јер су тобоже ови чинили стравичне злочине и безобразне фалсификате, у једно време што са странице на страници видимо управо такве фалсификате и злочине самог албанског аутора ове књиге, не можемо а да се не револтирамо од ове албанштине, за овај безобразлук типичан буржуаско-албански, који има за циљ да управо безобзирно фалсификује истину и, преко ових фалсификата, да хушка Албанце уопште, а албанску дијаспору у Републици Македонији посебно, у базди најекстремнијег национализма, шовинизма и њиховог расизма, сада већ познатог и стигматизираног и од самих Албанаца, поготово од конструктивних грађана. Да, да, и од самих Албанаца, што је један најпозитивнији феномен данашњице!

Такорећи од самог почетка ове књиге од око 550 страница (велики формат!), у супротности са историјском истином, Ислам Бафтиари претендира да “Народи Баллканског полуострва никада нису стигли да пречисте рачуне један са другим до краја. Ово је као последица и резултат онога што је сваки покушао и покушава да постане господар ових предела не узимајући у предвид да у њима никада нису имали свој део. Увек су се вукли од инстикта и грабежљиво-асимилаторских мотива не поштујући аутохтонију народа, који су вековима пре њих били господари ове домовине, као што је случај са елементом илиро-албанским у прошлости и данас (наша белешка,- Ислама Бафтариа!!!). Значи овде је зачетак јаког непријатељства између Словена и Албанаца које је увек у прошлости било пропраћено са конфликтима и контрадикцијама најразноврснијих облика и које је данас дневно питање49“.1 (Подвукао,- КБ)

На дну овог цитата, који И.Бафтиари доноси без наводника (следствено не знамо што је његово а што оног који се крије иза броја 49 !!!), видимо да су ове речи узете из некаквог издања „Монографија - Струга и струшко 1970“ (види стр. 68), које је, изгледа, објављено на македонски језик, али име аутора нам се крије. Зашто?! Ако немамо посла са каквим фалсификатом, јасно излази да аутор те монографије треба да је некакав велико-албански шовиниста и расиста. А са позитивним цитирањем неистина расиста, какве год националности били они, не чини се историја и не стиже се до истине.

Али да направимо једну најобичнију анализу том цитату и да видимо ко се крије иза њега и ко је И.Бафтиари, који нам га позитивно цитира, значи - који се слаже са њим.

Је ли истина да су Албанци и Словени одувек у прошлости имали противречности, као ове које су нам тобоже «дневно питање»?! Ни најмање! Напротив, Албанци и Словени, до дана када су се Албанци од хришћана конвертирали у муслимане, живели су као браћа, изузимајући класне контрадикције, које су (смо) имали и унутар саме нације. Отац Скендербега се жени са Македонком Војислава (кажу да је била сестра Краљевића Марка!), док се сестра Скендербега удаје за Црногорца Ивана Црнојевића. Дед Скендербега бори се против турског окупатора раме уз раме са Србо-Македонцима на славном Косовском боју (1389), док се Србо-Македонци ређају под заставу Скендербега против турског окупатора. Највернији суборац Скендербега био је Македонац Гроф Бранко. До рађања национализма, значи нација, феномен краја XИX века код Албанаца, контрадикције су имале екслузивно верски карактер, а не национални, понајмање националистички. Штовише, и дан данас, верска контрадикција наставља да је јача од оне националне: Албанац муслиман спреман је да дâ своју кћерку за невесту муслиману који је Македонац, али не и Албацу који је хришћанин. И обрнуто: Македонац муслиман даје са задовољство своју кћерку за невесту муслиману који је Албанац, али не и Македонцу који је хришћанин.

После исламизирања Албанци (и исламизирани Словени!) чинили су заједничку каузу са турским окупатором (који је по вери био муслиман!) и као такви су били полуга турских власти на Балкану, борили су се против балканских народа, против своје браће исте крви, који су сачували хришћанску веру својих предака и, са парулом «За крст часни и слободу златну!», наставише ослободилачки рат. Значи, муслимани Балкана (и на посебан начин албански муслимани, који су увек били исучена сабља турског окупатора и ислама!) одиграли су негативну улогу у историји Балкана и свог народа, улога ова коју, за несрећу, играју и дан данас2.

Негирати ово значи затворити очи пред истином.

Ислам Бафтиари затвара очи пред истином намерно, јер је немогуће да он не зна да, до рађања национализма, контрадикције су имале верски карактер, да се народи нису делили и разликовали међусобно по националности, већ по вери. И поред тога он претендира: «Ширење исламске вере...и њен утицај у душевном животу са једним беспрекидним континуитетом до данашњих дана имало је (и има) позитивну улогу...».3

На страни 491 он наставља да плете еложе исламизму: «Џамије као верске институције у то време одиграле су једну велику улогу у васпитању и култури народа уопште. Верски народни предавачи усађивали су хумана осећања солидарности, осећања једног високог верског и људског морала». Да можда нису била људска осећања она албанских хоџа, који године 1913, чим се подигла албанска застава у Албанији, потрчаше да је спусте и замене са заставом Оца-Султана Турске?! Или су била људска осећања она Албанца хоџе Тахсина, који је својим парама регрутирао 1.000 Албанаца и претходио им је у рат против Херцеговаца, који су се борили за ослобођење своје домовине?! Какава су их то осецања водила Албанце у рат против Македонаца 1903, за време Илинденског устанка?! Хумана, људска?! Исламска вера, као и свака друга, имала је и позитивне стране, али никада не треба да заборавимо да су хоџе биле политички комесари султана, окупатора Балкана, да су они завадили Балкан, па засадили и перманентно култивирали јабуку зла, верски раздор и исламски фундаментализам, од којег патимо и дан-данас. Вера је била и остаје за народе она и онаква која и кавом ју је још благовремено окарактерисао Маур.

Истине ради истичем да и И.Бафтиари, као и многи други Албанци, ту и тамо признаје да су његови Албанци ратовали под турском заставом, где их је вукла вера, а не нација. На страници 170 и 181 он нам говори и за исламски фундаментализам његових Албанаца. Колико за пример видите што пише за старце Заграчана као Хајрулах Сула и др. Према И.Бафтиариу, Ук Бајрами “Памтио је догађаје Илиндена од године 1903. Преживео их је. Говорио ми је...Памтим као сада, додавао је он, кад је горело Ташмаруниште. Видео сам га кад му је избио дим у небо. Спалише га Турци због неких бугарских комита (реч је за словенске Македонце, које и сâм И.Бафтиари, у његовој велико-албанској одисеји, чини нам их Бугарима!- КБ), који су стајали у планине и понекада, кришом, излазили су из пећина и нападали коју турску патрулу” (стр. 89). “Његов отац (Албанца Решид Адеми,- КБ) Мехмет причао му је за Илинденски рат. Он је тада био на страни турске војске, хватао је Бугаре по пећинама и избадао ножевима и бајонетима”...”Чика Решит је причао за свог оца Мехмета да је учествовао у борбама против бугарских качака године 1903. Он је тада био војник турске војске и прогањао је бугарске качачке чете. Њих је хватао по пећинама и уништавао их је пробадајући их бајонетима и ножевима”,- пише И.Бафтиари на стр. 170 и, након тога, урличе да су Словени били дивље хорде, које су терором и великим варваризмом убијали, пљачкали и палили њих, Албанце (стр. 70). Штовише и у В веку (кад су стигли на Балкан) Словени су били криминалци, убице и разарачи, док његови Албанци нису били такви не у В веку, већ ни у XX, ни када су спалили Македонију, ни када су набијали на нож и бајонет Македонце!

Овако, као Ислам Бафтиари, говоре и пишу и остали Албанци. Свака част изузецима!

Ислам Бајрами претендира да су Албанци Илири. Ово нам понавља са странице на страници његовог «дела» и, управо на ово претендирање он ослања све његове конструкције и захтеве, националистичка, шовинистичка и расистичка претендирања, антисловенска уопште и антимакедонска посебно. Где се ослања овај господин за његово претендирање да су Албанци некадашњи Илири, или њихови синови?! У шовинистичко-расистичке фантазије његове и његових колега?! Ако он још није сазнао за 12 аргумента аустријског научника Gustava Weiganda, којима овај, пред један век (!), доказује да Албанци и Илири немају апсолутно ништа заједничког, у најмању руку треба да је сазнао сасвим научна трвђења његовог јако поштованог Албанца, академи