23. мај 2011.
Када би трагали за школским дефинисањем главниог проблема нашег друштва данас, употребом речи ˝корупција˝, обухватили би широку област његове дефектности. Истини за вољу и сама реч ˝корупција˝ је најчешће употребљавана у анализама наше новинарске феле при покушајима анализирања кроз друштвену самокритику.
Позивање на обуздавање корупције постаје наша досадна свакодневица. Ако се зна кривац, а ту су и инструменти, где онда настаје проблем?!
Као студент језика, кренуо сам са есенције проблема, рутински да идентификујем проблем, онако етимолошки? Веровали или не, проблем се назире на самом почетку.
Контроверза нерешавања проблема је у самом старту. По речнику Оксфорда (Оxford Dictionary) реч корупција, између осталог, значи и уништеност, или - истрошеност.
Поука доази сама по себи. Решење је банално до границама смешног. Корупцију треба разумети као трулост система насупрот све опширније прихваћене истине да је коруптивни моменат тренутак примања противправне користи носиоца друштвених функција, (а самим тим и одговорности), због обављаља од државе плаћеног посла.
Када смо код одговорностима, медицинска лица су на самом фронту судбина.
Гледајући кроз призме реалности то би изгледало овако: погрешно слово у поседовном листу, на пример, због немарности запосленог у Државном Геодетском заводу, можда, може створити проблем. Но, проблем проузрокован од стране медицинског персонала, већи је од фаталног. Он је катаклизмички.
Ево зашто. Стварањем новог субјекта у стању хендикепа, у проклетом домино ефекту пада више жртава: родитељи, најближа и шира околина, држава. Кроз бројеве - много људи. Дефиниција речника је да нагласи да је коруптивни моменат не само немарни медицински персонал већ и систем у коме пребива. Плате, опрема и број персонала као и просторни услови су само један део велике слике проблема нашег здравства. И, управо тамо треба пуцати свим расположивим средствима: корените трансформације и решења, досетљивост, преношење искустава из развијених земаља и најзад много финансија.
Резултат је оно што сви ми из невладиног сектора толико упорно истичемо и тражимо: боље здравствене услуге и мање лица са посебним потребама.
Ненад Марковић
