31. јануар 2017.

Филм „Кога денот немаше име“ („Када дан није имао име“) у режији Теоне Стругар Митевске, по сценарију Елме Татарагић биће приказан на овогодшњем „Берлинском филмском фестивалу“, који полиње пројекцијом за новинари 2. Фебруара у биоскопу „Синемакс 8“ на Постдам Плацу.

Потом следе још осам приказивања од 10. до 18. фебруара на различитим локацијама. Премијера филма „Кога денот немаше име“ заказана је за 14. фебруар у биоскопу „Зоо палас“. На 67. Берлиналу, од 9. до 19. фебруара, филм ће се приказивати у склопу програма Панорама.

„Кога денот немаше име’ није филм о немилим догађајима на Смиљковском језеру, иако је то директна провокација и инспирација за причу. Нити смо покушали да реконструишемо праве догађаје, нити да портретишемо праве ликови, нити смо пак покушали да понудимо сопствену верзију којом би разоткрили шта се догађало тог дана. Измислили смо имена, породичне историје, измислили смо филмску причу и ни најмање нисмо покушавали да изигравамо МУП или судске истражитеље“, прецизира се у саопштењу продукције „Сестре и брат Митевски“.

Режисерка Теона Стругар Митевска наводи да је „била емотивно погођена смрћу четворице младића, преплашена лакоћом злочина“.

- Покушала сам да замислим последња 24 часа живота неких младих људи који никако не би могли да претпоставе такав изненадан крај. Покушала сам да прикажем комплексност нашег друштвеног окружења, религиозне и етничке притиске, културолошке тенденције, нарушени систем вредности, али све то преко измишљених ликова, наводи Стругар Митевска.

У саопштењу продукције режисерка указује да је то филмска прича „о групи младих људи који покушавају да пронађу себе, да пронађу свој пут“.

„Ово није фактографска, документаристичка прича о конкретним младићима чији су млади животи, свакако неправедно и несрећно угашени под неразјашњеним околностима који и после судске пресуде још изазивају недоумице и дилеме о томе шта се тачно и како се тачно догодило. Овај филм не нуди одговоре на ова питања. Ово је уметничка визија, фикција, измишљена и инспирисана трагичним фактом да је насиље присутно, сурово, безмилосно, неоправдано и неоправдљиво“, објашњава Стругар Митевска закључујући да „не верује у насиље, већ у толеранцију, разумевање, поштовање, једнаквост и правду и ове вредности покушава да пренесе у својим филмовима“.

„Монструм“

На Велики четвртак уочи православног Ускрса, 12. априла 2012. Унакрсном ватром из аутоматског оружја брутално су ликвидирана петорица Македонаца спортских риболоваца на обали Смилковског језера надомак истоименог села, на широј периферији Скопља.

Убијена су четворица младића узраста од 18 до 21 године из скопског насеља Радишани: Филип Славковски, Александар Наћевски, Цветанчо Ацковски и Кире Трпковски, као и Борче Стевковски (45) из села Црешево. Убиства су извршена између 19:30 и 22:30 часова када су откривена тела стрељаних.

Обдукцијом убијених утврђено је да је у несрећне људе пуцано из три типа ватреног оружја... што сугерише да је било више убица.

У судском процесу „Монструм“, за то тешко кривично дело петоструког убиства Алил Демири, браћа Африм и Агим Исмаиловић, Фејзи Азири, Хаки Aзири и Сами Љута, правоснажном пресудом Апелационог суда у Скопљу осуђени су на доживотну робију.
Једино је из групе оптужених Сејди Рами ослобођен кривице јер Суд није утврдио чврсте доказе о његовој укључености у том догађају...