06. април 2013.

Навршено је 72. године од немачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. године. Напад, који је означио почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији, почео је у 6.30 часова без претходне објаве рата.

Венце на споменик положили су и представници министарства рада и социјалне политике, града Београда, удружења грађана "6. април", пилоти 252. ловачко-бомбардерске ескадриле Војске Србије "Курјаци са Ушћа", као и чланови породица пилота који су бранили Београд од напада немачких авиона 1941. године.

Цвеће и венци положени су јутрос код фонтане "Врело живота", испред Палате "Београд", код гранитног крста у порти Вазнесењске цркве и код споменика страдалима у Карађорђевом парку, у коме се налазило велико склониште које је директно погођено и у коме је страдало више стотина Београђана.

Као и сваке године, Народна библиотека Србије обележава дан када је бомбардована њена накадашња зграда на Косанчићевом венцу, на месту где налазила до 6. априла 1941. Присутнима  се обратиo министар културе Братислав Петковић, в.д. управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић и књижевник Радован Бели Марковић. 

Немачки бомбардери су 6. априла 1941, у четири наврата, бомбама засули град. Гађан је насељени део града, погођени су Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве и у Карађорђевом парку побијено је и рањено више стотина цивила.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. То је једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. Цео фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности, нестао је у пожару.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а делимично оштећено 6.829 зграда, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих. Бранећи небо над Београдом, пилоти Југословенског краљевског ваздухопловства оборили су 48 немачких авиона. У ваздушним борбама погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука ЈКРВ.

Немачки авиони су тог 6. априла напали и Краљево, а у нападу на Ниш, 8. априла погинуло је око 600 људи. Шестоаприлско бомбардовање изведено је без претходне објаве рата.

Дан када је бомбардована Народна библиотека Србије

Народна библиотека Србије обележила је Дан сећања на 6. април 1941. године, када су бомбе унишиле њену тадашњу зграду, 350 хиљада књига и 500 хиљада свезака. Сви присутни уместо позивнице донели су књигу као симболичан апел за повратак књиге на Косанчићев венац.

Министар културе и информисања Братислав Петковић је, у присуству представника амбасада, иностраних културних центара и установа културе, поручио да "остаје да се то место вечног сећања достојно обележи, па да када се опет окупимо, то буде без срама пред црним безданом уништеног памћења".

"За све будуће генерације овде мора да постоји спомен на страдање једног народа, његове културе и његовог колективног памћења. А има ли лепшег сећања и споменика уништеним књигама од библиотеке", истакао је Петковић.

Он је позвао окупљене да овај дан сећање претворе у дан поноса. "Позивам вас да дан сећања крај црне рупе у нашој савести претворимо у дан поноса сопственом културом, вером и традицијом и заветујемо се да ћемо учинити све да ово место поново постане библиотека у славу Србије и српског народа, али и тужан подсетник на злочине који се никад не смеју заборавити", рекао је министар.

Управник Народне библиотеке Србије Дејан Ристић пожелео је добродошлицу грађанима у "једину националну библиотеку на свету која има своје гробље - гробље књига", и позвао их да данас започну грађење библиотеке, не од цигала и бетона, већ од књига.

"Године 1941. нацисти су уништили библиотеку која је грађена од цигала, бетона, челика, гвожђа, а ми смо наставили да је рушимо у нашем забораву, дозволили да ова рупа стоји 72 године и дозволили смо рупу у сећању. Ми ту рупу желимо да полако затрпамо, али не заборавом, већ стварањем, грађењем. Стога смо вас и данас замолили да донесете књиге и да данас почнемо да градимо библиотеку, не од цигала, већ од књига. Можда ће та библиотека од књига бити трајнија", рекао је Ристић.

Он је, како преноси РТС,  испричао да се у потоњим деценијама, након Другог светског рата, дешавало да су суграђани, познати и непознати, у жељи да сачувају успомену на Народну библиотеку Србије и њене остатке, узимали делове цигала, плочица, како би их једног дана вратили, када се буде обнављала библиотека на Косанчићевом венцу.

Као један од њих, Ристић је вратио плочицу коју је као студент деведесетих година узео са пода некадашње зграде националне библиотеке.

Књижевник Радован Бели Марковић је, у надахнутој беседи, рекао да ћемо ми "како данас и у овом часу, тако и кроз године, на овом месту, а и ма где да смо, у различитим амплитудама, али увек, сузити од дима, видати душевне опекотине које је свака спаљена књига иза себе оставила и тако ће бити кроз нараштаје док је света и у свету Србије".

"Без књига не само што рано пада мрак, него и свитање није право раздањење, а онај ко безграмотан и обескњижен, за свог века, вољно остане, са мом је себи окренуо леђа и свој живот опасно похарао", поручио је Бели Марковић.

Он је приметио да, због онога што се десило пре 72 године на Косанчићевом венцу, "живимо и живећемо као људи с ожиљком који пече, али се с поносом носи"

Повратак књиге на Косанчићев венац

Народна библиотека Србије је прошле године покренула акцију "Повратак књиге на Косанчићев венац" и грађани су донели књиге и оставили их на рушевинама некадашњег здања националне библиотеке. 

Чланови театра "Мимарт" Никола Вранић и Ђурђа Павловић су перформансом симболично представили везу између спаљених књига, у којима је била сачувана историја и време, и будућности која мора да учини све да то сећање сачува.