У Републици Северној Македонији почела је кампања за избор председника државе и трајаће до 22. априла. Народ ће се о шефу изјаснити 24. априла, када ће бити одржан први изборни круг. Уколико се тада не изабере нови председник државе, други круг ће бити одржан 8. маја, заједно са парламентарним изборима.
Званично, седам кандидата води борбу за председничку функцију. Ипак, највеће шансе имају два кандидата: актуелни председник Стево Пендаровски, кандидат којег подржава актуелна власт, коју чини коалиција СДСМ са највећом албанском партијом ДУИ, и професорка Гордана Сиљановска Давкова, кандидат највеће опозиционе партије ВМРО–ДПМНЕ. Очекује се да се ова два кандидата нађу у другом изборном кругу, као и пре пет година, када је председничко место на изборима извојевао Стево Пендаровски. Међутим, судећи по анкетама, већу подршку сада има опозициони кандидат. Свакако, уколико не буде победника у првом кругу, 24. априла, кандидати који се нађу у другом изборном кругу, 8. маја, умногоме ће зависити од гласова осталих кандидата који су ушли у трку за исту фотељу.
Тема која је већ дуже време врло актуелна у Републици Северној Македонији, а која ће дакако и народ умногоме усмерити на избор председника земље, јесте поновна промена Устава РСМ, како би се испунио бугарски захтев који ће отворити европску рампу Северној Македонији. Но, то није једина могућа промена у највишем државном акту. Наиме, албанске партије се залажу да се у Устав унесе амандман да се председник бира у парламенту, а не на слободним демократском изборима од стране народа.
Један од председничких кандидата из албанске опозиције др Арбен Таравари указао је на то да постоји џентлменски договор са албанском партијом на власти ДУИ да се не улази у нову владу уколико се у Устав не унесе и ова промена. Таравари се залаже за то да се од формирања владе промене Устава изврше у року од шест месеци.
Подсетимо се и чињенице да је др Таравари само дан након формирања владе, на чије је чело дошао Албанац Талат Џафери, посетио Албина Куртија у Приштини, где је склопљен договор да Таравари буде кандидат албанске опозиције за председника Северне Македоније. Не треба заборавити ни то да је Албин Курти у овој држави од стране лидера албанске опозиције и градоначелника Тетова у последњем кварталу прошле године пред албанским народом проглашен председником свих Албанаца, и то уз карту тзв. велике Албаније, која обухвата Албанију, али и делове Северне Македоније, Грчке и Србије. Таравари, како је најавио, залагаће се и за то да Северна Македонија изађе из „Отвореног Балкана”.
Председнички кандидат албанске партије ДУИ Бујар Османи, актуелни министар иностраних послова Северне Македоније, потврдио је да постоји документ међу албанским партијама да, уколико нема уставних промена, не учествују у формирању владе. Османи своју кампању заснива на јачању англосаксонско-европског јединства са антируским ставовима.
Лидер највеће опозиционе партије ВМРО–ДПМНЕ Христијан Мицкоски поручио је Тараварију да рачуна на коалицију са његовом партијом у будућој влади, али и да би требало да разуме и Македонце када је реч о уставним променама. Као што је познато, Мицкоски се ошто противи променама Устава, посебно оним које намеће Бугарска, а које подразумева француско-немачки предлог за решење бугарско-македонског спора.
Албански фактор није једини који кроји судбину македонског народа. На индиректан начин се у изборну кампању умешала и амбасадорка САД у Северној Македонији, која је у интервјуу за ТВ 21 указала да народ треба пажљиво да слуша шта говоре кандидати, али и да су уставне промене приоритет, те да је веома важно да се што пре изврше па да се може учинити преседан да се изгласају амандмани у време техничке владе, тј. и пре формирање нове владе.
Непосредно пред почетак председничке кампање градоначелник општине Карпош у Скопљу Стевчо Јокимовски обавештен је да је санкционисан, као и његова породица, због коруптивног деловања. Но, ДИК је обавестила јавност да Јакимовски, иако је санкционисан од стране САД, има право да се кандидује за председника Северне Македоније испред партије Гром. Такође, врло је јасан однос САД према кандидату Левице проф. Биљани Венковској, будући да се залаже за излазак Северне Македоније из НАТО-а, као и за преиспитивање Преспанског договора. Уз то, познато је да се партија Левица сматра проруски оријентисаном.
Највеће изненађење на председничким изборима је градоначелник Куманова Максим Димитриевски, кандидат покрета ЗНАМ, за који се сматра да може бити језичак на ваги за избор председника у другом кругу. Подсетимо да се Димитриевски разишао са идејама СДСМ-а, чији је био дугогодишњи члан, а да га на изборима за градоначелника подржао и ВМРО–ДПМНЕ.
ПОЛИТИКА
Жељко Шајн