12. јул 2014.
Дошли су изненада на фудбалској мапи Србије. Били стабилни чланови Треће лиге у протеклој сезони, у реону - Исток.
Постали миљеници својих Предејаначана, фудбалских заљубљеника, али и многих пролазника на магистрали Коридора 10. Нема путника на тој деоници који није за време викенда приметио преко пута Мотела и ресторана у овом месташцу, познатом по доброј „клопи", - "пљески" и чувеном кајмаку, добро сређени травнати тепих и фудбалску екипу која „пика" фудбал. И у радним данима види се подлмадак, дечурлија, једном речју стециште мештана јесте фудбалско игралиште.
Али ће ето све ово пасти у заборав, иако су прешли у баражу комшије из Грделице, преузели водећу улогу у Грделичкој клисури, захваљујући моћном спонзору, без кога „не бива
работа", власнику Мотела Предејане Драгану Павловићу (није Латас). Добили су такво игралиште, окупили легију професионалаца, од Бујановца до Ниша, прошетали кроз Нишку зону, били стабилни на Истоку, и одједном у минут до 12 рекли збогом. „Нећемо више да се такмичимо".
Дилеме
Право образложење недостаје. Први оперативац клуба Драган Цветковић, поднео је оставку, секретар Срђан Станисављевић не жели контакт с медијима.
Нико сада нема јасну слику шта се то збило, па су одједном место уступили врањанцима. Динаму, који резултатски то место није заслужио. То је додатно дигло прашину, па се сада с правом „јогуне" Параћинци, Лесковчани, Озрен из Алексинца, али и сви објактивни љубитељи фудбала у том реону.
А Предјане остаје са још једном отужном причом, јер, осим по Мотелу, спорном пробијању тунела на Коридору 10, прочуо се и по овом фудбалском колективу коме су дани очито је, одбројани.
Може се позавидети Моравцу из Мрштана, поред Лесковца. Дошли људи и до Прве лиге Србије. Показали и лесковчанима, али и читавој Србији, како се газдује и како се ради домаћински.
Елем, губе се из виде чињенице. Што није први пут. Прави фудбалски разлози како се кроје табеле по Србији, какве су фузије у игри, остаће негде по страни. Нажалост, фудбалски наивци, за које је све чисто, остаће ускраћерни за чистац приче. Ни они који у хладиовини кафића, базена, ресторана, тврде како су негде у неким кухињама одигране партије трећег полувремена, али, не знају даљу судбину клуба из Предејана.
Остаје дилема, да ли ће неко макар и на амтерским основама пожелети из нова да крене у нову спортску причу. Ту, тик поред Мотела. И одакле и како почети?
За сада, остаје пљескавица, кајмак и лепиња.
Милутин Станчић