Kолико је тешко бити јунак у неизвесним временима, волети и праштати – неке су од тема балета „Бановић Страхиња”, насталог по истоименој српској епској народној песми, који потписује Игор Киров, кореограф. Премијера у трајању од сат и десет минута је одржана 13. јуна часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Музику је компоновао Иван Илић, драматург је Ђорђе Kосић, сценограф Герослав Зарић, а костимограф Kатарина Грчић Николић. Насловну улогу на премијери игра Лев Семенов, Анђелију Софија Матјушенскаја, Влаха-Алију Игор Пастор, Дервиша Бранко Сарић, Страхињину мајку Ивана Савић Јаћић, а Југ Богдана Јован Веселиновић.

Народна песма „Бановић Страхиња” је одувек инспирисала ствараоце, тако је 1981. истоимени филм режирао Ватрослав Мимица. У том периоду Лидија Пилипенко, кореограф и примабалерина, поставља успешно под истим називом балет, на музику Зорана Ерића. Садашњи „Бановић Страхиња” је ново уметничко виђење великих тема, а Игор Киров је после балета „Дервиш и смрт”, који је урадио својевремено на сцени ХНК Сплит, доказао да уме да их донесе у пуном смислу на сцену. Киров је завршио балетску школу у Скопљу и студирао на Холандској плесној академији у Ротердаму. Играо је у значајним европским трупама и сарађивао између осталог са кореографима Ицаком Галилијем, Јакопом Годанијем, Охадом Нахарином итд. Са својом трупом „The Kirov dance company”, основаном пре више од деценију и по, постиже успехе, а наставља да креира за многа позоришта од Македоније до Кореје, од Италије до Кубе. Поводом предстојеће премијере којом се затвара обележавање века постојања београдског балета Игор Киров говори за „Политику”:

– Сваки делић кореографије „Бановић Страхиња” је важан, главни лик је био јунак испред свог времена, имао слободу одлучивања у свом бићу, умео да прихвати немогуће и да се са тим избори и да на крају буде оно што јесте. Све што му се десило, схватао је баш тако како се и догодило. Било ми је важно да моја кореографска идеја буде добро формирана и уклопљена са музиком, то је веома битно зато што сваки покрет носи емоције и сваки корак прати моју идеју и садржај песме. У њој су описане велике, општечовечанске теме, са којима се можете суочити ма где и ма у ком времену живели. Реч је рецимо о опроштају, чак и после издаје, о том поступку који може да буде друштвено неприхватљив, због којег можете да сносите последице и страшну осуду блиских људи. Балет „Бановић Страхиња” је и допринос нашој регионалној култури, затвара прославу века постојања српског балета, и има много шири значај од обичне балетске приче.

У ком смислу вам је у том трагању драматург помогао?

Значила ми је сарадња са Ђорђем Косићем. Имали смо разне опције у виду. Покрет у овом балету није класичан, већ модеран, а требало је да прати емоције и одређену сцену која са собом носи симболику, требало је пољубац или важан догађај, попут сусрета или борбе да буде преточен у покрет, који носи велика осећања. Трагали смо за најбољим решењем како да се представе главни ликови на нов и модеран начин. Прво имамо главног јунака, а он може да се дочара многострано, свака слика у представи приказује његов однос према друштву, према мајци, однос са Анђом, са тастом Југ Богданом, са Дервишем. Бановић Страхиња на сваки начин носи бројне емоције и у свакој ситуацији треба да се види разлог зашто он нешто ради. Наравно, усклађивали смо се и са музиком. Ансамбл познајем одраније, играчи знају мој стил рада, а ја сам настојао да их мотивишем да дају максимум. Желео сам да остварим такву кореографију са којом ћу да испричам лако разумљиву причу и за оне који не знају читав садржај. То сам постигао. Мислим да имамо представу која може да остане годинама на репертоару.

Колико је било тешко ову песму из старих времена испричати на модеран начин?

Теме у поменутом делу су вечне, ма где да живите, постојале су у прошлости, има их у садашњости и постојаће увек за све генерације. Све то што је доживео Бановић Страхиња дешава се у свим временима свуда у свету, ми смо само адаптирали све то у односу на наше време. Сцена и костими су минималистички урађени и заједно са покретом чине део модерног контекстa, што одаје другачији доживљај и симболику ове приче. Видећете модерног Бановић Страхињу, онаквог како га ми данас доживљавамо. Позвали смо се на прошлост, али ипак све одговара нашем данашњем времену и зато верујем да ће овај балет сви разумети, где год да се игра.

Лидија Пилипенко је поставила кореографију пре четири деценије за истоимени балет, али на музику Зорана Ерића. Да ли сте погледали њену верзију?

Кад сам радио балет „Дервиш и смрт” нисам желео да гледам претходне верзије и тако сам и сад поступио. Тадашња представа и ова садашња су две различите приче.

Да ли је ова садашња, прича о љубави или о опроштају?

Ово је више прича о опроштају, који прелази на крају у љубав. Бановић Страхиња ни сам није био свестан тога, али кад је опростио, схватио је сву дубину свог поступка и своје љубави, да је то у основи његовог поступка, а онда је на крају разумео да му није више остало ништа друго, већ да оде и да да све за своју земљу. Ово слојевито дело и његов садржај ми је пружило хиљаду разлога за изазов и знао сам да желим да га поставим на сцену и да све елементе спојим у причу која је исконска.

Да ли радити „Бановић Страхињу” данас значи постављати питање шта значи бити јунак и стварно волети?

Да, тако је, јер се данас то погубило, заиста се питамо шта су истински јунаци и како данас изгледају и шта је љубав у садашњем моменту када свако брине само о себи и колективни начин размишљања не постоји. Нико се не брине о околини, о окружењу, породици, о значењу опроштаја.

Да ли сте и ви помало јунак када сте се прихватили рада на овој представи?

Са задовољством и љубављу сам се прихватио те приче, јер волим свој посао и радим га са задовољством и ту сам док се не заврши премијера. А на играчима је да је даље играју на високом нивоу и надам се да ће се дуго година играти.

Какви су планови после београдске премијере?

Ангажмани ме воде у Јерменију, потом у Немачку, а очекују ме продукције у Словенији до краја сезоне. Баш као што сам прихватио да радим балете „Дервиш и смрт” и „Бановић Страхиња”, очекује ме и „Македонска крвава свадба”, дело које исто тако носи општечовечанске вредности и мотиве. Поставићу је 2025. у Македонији. И она такође показује шта све човек може да уради због љубави.

Биљана Лијескић
ПОЛИТИКА