30. април 2015.
На првој музичкој радионици за децу у просторијама Културно информативног центра Спона, прошле суботе, имала сам задовољство одржим два 60-минутна часа уз учешће десеторо деце узраста од четири до седам години. Учествовали су: Андреј и Сања из Тетова, Мила, Мило, Лена, Бела, Весна, Макариј, Селестина и Григориј из Скопља.
Радионица је трајала готово два пуна 60-минутна часа и срећна сам узвратном посвећеношћу да је усредсређеност све деце остала подједнако снажна до краја. Разумљиво, било је дечице која су активније учествовала у играма са музичким инструментима, и неке која су се определила и желела да слушају и посматрају.
Но, чини ми се, да да то није умањило значај таквог њиховог искуства.
Музичке радионице које уобичајено водим укључују интерактивне игре и упознавање разних музичких инструмената специјално направљених за децу претшколског, или раног школског узраста.
Радионице су најплодотворније када се часови одвивјају у групи од пет до десеторо деце, у зависности од њиховог узраста и наравно, темперамента.
На првим часовима у Спони деци су представљене металоноте (у пентатоници), удараљке – маракас у разним бојама и у форми ускршњих јаја, дајре, разни видови прапораца, триангли, малих инструмената који производе звуке разних птица, афричка санса, различите ритмичке дво-тонске, или тро-тонске удараљке и остали предмети који производе интересантне и смешне звуке.
Игре су се одвијале тако што се измишљала одређена прича око тонова, шумова и других врста звука које смо производили помоћу наши музичких играчки. Приче су повезане са околином и често на бајковит начин се представља говор природе (на пример: песма звезда). Деца су најпре слушала, а потом са радошћу понаваљале приче илустроване музиком.
Поред измишљања музичких прича и пажљивог истраживања симпатичних инструмената, направили смо игре у којима је посебно место било одвојено ... тишини. Тој тишини ретко се поклања достојна пажња. Често чак и професионални музичари заборављају на њен велики значај у извођењу музички композиција. Зато је неопходно да се ради на односу музика-тишина, звук-тишина, као на један динамичан однос.
А управо због небриге и заборавности, такве ствари и пажљиво слушање музике у тишини и тишина у музици, баш због овога, најтеже је да се усмери нечија пажња на овај динамични однос.
Пријатно сам изненађена од све деце која су учествовала на првој радионици прошле суботе, јер смо неколико игара са тишином направили сасвим на крају, када су сви били уморни. Моје изненађење је било велико када сам приметила да је не само усредсређеност свих порасла за време тих игри (значи успешно спроведен задатак), већ је и њиховонајвеће задовољство било баш у играма са тшином.
Као закључак, могу само да наведем да сам уживала у упознавању десет малих личности и у заедничким музичким играма. Мислим да је задовољство било обострано. Потврдићемо и уверићемо се у то на наредним музичким радионицама уз појачање новим учесницима.
Јанинка Невчева
