11. јун 2010.

У Народној и универзитетској библиотеци (НУБ) „Св. Климент Охридски" у Скопљу данас су директори и претставници националних библиотека земаља Југоисточне Европе (ЈИЕ) на састанку разменили искуства у заштити књижевног наслежа и негове дигитализације, претстављајући основе својих националних политика и стратегија чувања и доступности библиотечног фонда.
На скопском скупу је истакнуто да у том погледу Македонија достигла завидан ниво држећи корак са глобалним стремљењима. Почела је пројекат „Дигитална библиотека" доградњом посебног дела НУБ у Скопљу. Утврђена је и национална стратегија са дефинисаним стандардима дигитализације, а уз финансијску помоћ италијанске Владе и УНЕСКО-а, формиран је Регионални центар за дигитализацију културног наслеђа.
- Остварење свих ових пројеката јесте озбиљан допринос очувању културног наслеђа Републике Македоније и региона. Тоа је оно чиме стимулишемо и садашње и будуће генерације да стварају нове стваралачке вредности које ће бити део и сопственост савремене Европе. Наша обавеза је да се сачува прошлост, меморија савремене цивилизације за будућа поколења. Да се сачувају сва она дела са којима ћемо достоинствено постати део велике европске породице, истакао је на скупу Дарко Стефановски, државни секретар у Министарству културе Македоније.
Директор НУБ „Св. Климент Охридски" Миле Бошевски је указао да Македонија има једну од водећих националних библиотека у региону и једина је у ЈИЕ која је изградила специјалан, наменски објекат са современом опремом за дигитализацију, као и лабораторијом за заштиту и конзервацију књижног наслеђа.
- Ова искуства су добредошла и треба да их пренесемо и другим библиотекама. Но, постоје и питања са којима би требало да се упознамо информисањем из других средина. Циљ овог сусрета је да се размене та искуства и створе могућности скључивања конкретних договора за сарадњу измежу националних библиотека, рекао Бошевски.
Он је информисао да је НУБ у почетној фази обуке кадра и припреме софтвера за дигиталну обраду материјала. Припрема се и елктронски портал Дигитална библитека Македоније да корисници могли да претражују дигиталне форме публикација која су до сада била доступна само библиографски, а сада ће текст читати на интернету уместо да одлазе у библиотеку.
Заменица директора Народне библиотеке Србије (НБС), преводилац Весна Ињац Малбаша је искала да да тренутно у припреми нови закон за заштиту културног наслеђа. Србија је у Националној библиотеци у Београду 2003. година оформило одељење дигитализације.
- Већ смо дигитализовали више од два милиона јединица из различитих збирки. Тренутно радимо да дигитализацији наслеђа из 25 регионалних библиотека у Србији. Поставили смо и прототип портала на коме ће бити претстављена та културна ризница, рекал је Ињац Малбаша.

Прецизирала је да је од 2008. године осавремењено одељење за конзервацију са централном лабораторијом и новом опремом где се ради на заштити книжевних издања из читаве Србије.
Национална библиотеката Босне и Херцеговине (БиХ), пак, како је речено, ради на обнови библиотечног фонда који је, такорећи 90 отсто (око два милиона наслова) био уништен у рату, гранатирањем библиотеке у Сарајеву 1992. године.
Директор те институције Исмет Овчина је рекао да је Европската комисија одлучила да финснсира обнову зграде библиотеке. Реч је о препознатљивом објекту с краја 19. века.
Библиотека БиХ сада има око 500.000 књига, међу којима су и специјалне збирке о историји и традицији БиХ. Када буду створени услови, како је рекао Обућина, планирана је дигитализација, чак и пре окончања обнове здања библиотеке.